Трибина „Српска Војводина и Бахова Војводина“ биће одржана у уторак, 26. јуна у 18 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је др Милош Савин, историчар.

Револуционарне тежње Срба и Мађара 1848. године су се у почетку потпуно подударале, али је убрзо дошло до раскола. У Сремским Карловцима је од 13. до 15. маја одржана Мајска скупштина која је прогласила Српску Војводину. По одлуци, Војводина је, као посебна аутономна територија обухватила: Срем са Границом, Барању, Бачку са Потиским дистриктом и Шајкашким батаљоном, те Банат са Границом и Кикиндским дистриктом. Митрополит је проглашен за патријарха, а за војводу је изабран пуковник из Огулинске регименте, искусни царски војник, Стеван Шупљикац. Октроисаним аустријским уставом из марта 1849., Војводина није призната као посебна круновина. Угарска је подељена на војне дистрикте, из Војводине је изузета граница, а њен остатак је постао седми дистрикт на челу са царским комесаром – патријархом Рајачићем.  Аустријски цар је 15. децембра 1849. донео патент о оснивању Војводине Србије и Тамишког баната. У састав овакве Војводине ушли су Бачка и Банат без Границе, те, само Румски и Илочки срезови из Срема. Војводина је изузета из Угарске и поверена аустријском министарству полиције на управу. Аустријски цар је себе прогласио за великог војводу Војводине Србије. Период постојања Војводине Србије се у потпуности поклопио са апсолутистичким режимом аустријског министра унутрашњих послова Александра Баха.