Tрибина „Српска елита и Француска – наде и очекивања (1894–1914.)“ биће одржана у уторак 3. априла у 19 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је др Александра Колаковић.

Крајем 19. и почетком 20. века, српски интелектуалци свесни сложености међународних односа и положаја Србије разматрали су питања од виталног значаја за даљи развој српске државе. Школовање у Француској, коришћење литературе на француском језику, одржавање контаката и веза са средином образовања, обликовало је ставове српских интелектуалаца и развијало франкофилска осећања међу српском елитом. Са развојем штампе и превођењем текстова и књига са француског на српски језик, текстови француских књижевника, научника и политичара постали су средство размене идеја што је стварало слику Француске међу Србима и дефинисало очекивања Србије од њене политике према Балкану у предвечерје Великог рата.

О аутору

др Александра Колаковић (1980, Чачак) научни сарадник, Институт за политичке студије – Београд.

Од 2006. до 2013. године била је ангажована на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Историја политичких идеја и институтција на Балкану у 19. и 20. веку (Балканолошки институт САНУ). Од 2013. године ради прво као истраживач-сарадник, а потом као научни сарадник у Институту за политичке студије у Београду на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Демократски и национални капацитети политичких институција Србије у процесу међународних интеграција. Докторирала је 2015. године на Филозофском факултету у Београду (тема: Француски и српски интелектуалци: сарадња и утицаји (1894–1914), ментор доц. др Милош Ковић). Заједно са проф. Филипом Железом (Сорбона IV) руководи пројектом Француско-српски односи у области дипломатије и медијског представљања: Историјско искуство и савремени изазови, који заједнички реализују Институт за политичке студије и EUR’ORBEM, Sorbonne Universités, Université Paris-Sorbonne, CNRS UMR 8224 у оквиру билатералне сарадње између Републике Србије и Републике Француске у области научних и техничких истраживања – „Партнерство Hubert Curien” (PHC).

Научно интересовање Александре Колаковић обухвата области  интелектуалне историје, историје идеја, културне историје, културе сећања, истраживања идентитета, миграција, дијаспоре, заштите културног наслеђа, културну дипломатију, као и културне и образовне политике (методика наставе историје). Ауторка је монографије У служби отаџбине: сарадња француских и српских интелектуалаца 1894 – 1914, коаутор Лексикона мултикултурализма, као и преко 30 научних радова на српском, енглеском и француском језику, од којих се издвајају: „The Aspects of French Literature in the Belgrade Journal Delo 1894–1915“, „L’Élite Serbe et le modéle culturel français dans la Revue Delo 1894–1915″, „French Intellectuals and the French Policy Change in the Balkans (1912–1913)“, „Aspekti francuskog kulturnog modela u Srbiji u periodu la belle époque“, „Serbian elite and the issue of development of the national culture in the late 19th century“, „– Road to Great War – Serbian Intellectuals and Austro-Hungarian Policy in the Balkans (1894–1914)“, „Могућности примене Augment Reality технологије у популаризацији историје“, „National History as an Element of the National Identity in Serbian History Textbooks for Primary Schools“, „Српска голгота: историја и култура сећања“, „Културно-историјско наслеђе Србије у Француској“ и др.

Била је стипендиста: Општине Чачак (2003, 2004), Фонда за младе таленте Републике Србије (2005) и Владе Републике Француске (2010). До сада се стручно усавршавала на L’Université Paris I Panthéon Sorbonne (октобар – децембар 2010. године) и као гостујући истраживач у Georg Eckert Institut (Брауншвајг, Немачка, септембар 2016. године). Реализатор је семинара за стручно усавршавање наставника историје Иновације у настави историје (2013–2015). Учествовала је на преко 30 међународних научних конференција у земљи и иностранству, као и у пројектима из области културе, медија и заштите културног наслеђа, од којих се издвајају: UNDERГРАД, Stratonic, Сусрет са Београдом и др. Члан је British Association for Slavonic and East European Studies.

Говори енглески и француски језик, а служи се немачким језиком.