event_note Трибине
22.12.2017 - 22.12.2017 access_time 18:00

Трибина “Сједињене Америчке Државе и стварање Југославије” 22. децембра

location_on Трибина младих
event_note Трибине
22.12.2017 - 22.12.2017 access_time 18:00

Трибина “Сједињене Америчке Државе и стварање Југославије” 22. децембра

location_on Трибина младих

Предавање “Сједињене Америчке Државе и стварање Југославије” биће одржано 22. децембра у 18 часова у Клубу “Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Срђан Граовац.

 

Југославија, за једне пропуштена шанса, а за друге највећа заблуда XX века. У сваком случају држава која је обележила животе људи на овим просторима и оставила толико далекосежне последице да сам њен помен и данас изазива јаке емоције и бројне контроверзе. Једно од кључних питања које се обично у свим расправама на ову неисцрпну тему потеже, је питање њеног настанка. Главни протагониста те идеје, нарочито у току Првог светског рата из чијег вихора је рођена млада јужнословенска краљевина, била је Србија. Али, како то обично бива на Балкану, „без уплива страног фактора“ једно тако важно питање није могло бити решено. Велике силе и то не само оне из супарничког табора Централних сила, већ и оне из Антанте на чијој је страни ратовала српска војска, нису са благонаклоношћу гледали на идеју јужнословенске државе. Да је којим случајем само од Француске и Велике Британије зависило стварање државе Јужних Словена до тога вероватно никада не би ни дошло. Међутим, 1917. године у рат на страни Антанте ушле су Сједињене Америчке Државе. Тим чином, председник САД-a, Вудро Вилсон направио је до тада незамислив искорак у спољној политици своје земље и отворено се умешао у европске политичке токове. Оставио је иза себе два основна начела спољне политике по којима су САД до тада функционисале. Једно је било аманет ”оца нације” Џорџа Вашингтона да Америка мора водити политику „слободних руку“, односно невезивања за глoбалне и регионалне савезе и пактове. Друго начело је чувена доктрина председника Џејмса Монроа да се САД неће мешати у европска питања, али исто тако неће толерисати уплив утицаја европских империја на америчком континенту. За Монроа је амерички континент био двориште САД-a и њихова политичка и интересна сфера. Међутим, 1917. године та начела су постала неодржива, а сам Вилсон је имао довољно храбрости за промену поменуте политике. Председник САД-a у том тренутку је имао неисцрпне економске и војне потенцијале довољне да одлуче исход рата. Такође, имао је иновативна политичка решења, утемељена на моралним нормама и платформама. Сањао је послератни свет који би био изграђен на принципима истих права за све, насупрот до тада важећем праву јачег. Самим тим он је постао заштитник оних који су желели уједињење Јужних Словена и одлучујући политички чинилац који је то уједињење и омогућио.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања