event_note Трибине
27.11.2018 - 27.11.2018 access_time 19.00

Трибина „Пропаст Византије из угла архимандрита Тихона Шевкунова“ 27. новембра у клубу „Трибина младих“

location_on Трибина младих
event_note Трибине
27.11.2018 - 27.11.2018 access_time 19.00

Трибина „Пропаст Византије из угла архимандрита Тихона Шевкунова“ 27. новембра у клубу „Трибина младих“

location_on Трибина младих

Tрибина „Пропаст Византије из угла архимандрита Тихона Шевкунова“ биће одржана у уторак, 27. новембра у 19 часовa, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је Милован Балабан, историчар.

За Тихона Шевкунова јавност у Србији је чула још пре него што је изашла његова књига Несвети а свети и друге приче. Први сусрет човека за ког се прича да је близак Путину и српске јавности догодио се после филма Пропаст империја – Византијска лекција. Православни угао гледања на судбину Ромејског царства изазвао је велико интересовање у српској јавности, заинтригиравши црквене и интелектуалне кругове. Отуд ће приказ филма у ком доминира православни угао гледања смисла и пропасти Византије, који репрезентује архимандрит Тихон, бити тема трибине.

Сам филм, направљен о пропасти Византијског царства, омогућује један нови увид у проблеме и узроке пропасти са којима је била суочена највећа православна империја у досадашњој историји. У филму је демонстрирана велика историјска лекција, речена модерним речником са савременим приступом данашњем човеку. Овај филм делује као откровење једног заборављеног и далеког времена. Осим тога, ова византијска лекција делује тако савремено. Оно што је можда најбитније, јесте то да гледајући филм свако може да препозна у узроцима пропасти ромејског царства и причу о слабљењу данашњих православних народа и држава.

Иако филм по речима аутора има за циљ да прикаже сличности историјског изазова између савремене Русије и Византије, једна од могућих поука се може односити на балканске народе које је задесила судбина слична византијској – унутрашње слабљење с једне и доминантан утицај Запада са друге стране. Пратећи генезу проблема са којим се суочавала византијска империја, сви балкански православни народи могу да нађу себе у овој причи, те извуку корисне поуке.

Филм никако није антизападни, како му је спочитавано од стране неких интелектуалних кругова у Србији. Он само тежи да прикаже западну цивилизацију онаквом каква јесте, или онаквом како је перцепирана из аутентичног руског угла. Стратегију Запада са циљем овладавања византијским друштвом и отворено непријатељство према њој се не могу правдати данашњим са запада форсираним „легитимним националним интересима“. Лажна је дилема да ли материјални и стратешки интереси оправдавају ратове и злочине. Но, проблем је много комплекснији. Чини се да је отац Тихон желео да укаже на природу западне цивилизације која је агресивна, деструктивна и тежи непрекидној експанзији.

Када се каже у филму да је агресивна економска политика западних народа настала као продужетак њихове ратне агресије, у чијој је основи жудња за материјалним, ту се не даје никакав легитимитет наводним интересима западних држава. Ови су интереси испољавани кроз најсуровију агресивност, па је тешко говорити о њиховом „легитимитету“ како се говори у неким текстовима који су писани на тему овог филма. Ово не значи ни да аутор осуђује запад за пропаст царства, шта више, он као главног виновника пропасти империје види корумпирану, декадентну и материјалним духом опчињену византијску елиту. Да је ово тако потврђују и речи оца Тихона. По њему је западни дух резултат сједињења грабежи и генијалног научног и економског стварања. Да ли је то добро или не, друго је питање, каже он. Дакле квалификација Запада, иако кроз филм може да се назире (кроз поруку: „Будимо опрезни – Запад није онакав какав се представља“), није нешто чему се придаје кључни значај за пропаст империје.

Најбитнија поука филма, која ће бити посебно апострофирана на трибини, јесте та да је до пораза и до катастрофа долазило када је дошло до напуштања вековних животних искустава који свој извор имају у православној традицији, баш као што је случај са Византијом. Ово византијску поуку (кроз филм) оца Тихона чини још убедљивијом и актуелнијом. То је његово најснажније упозорење. Вратимо се историјским народним изворима који су гарант националног здравља и просперитета, како у духовном, тако и у материјалном смислу.

Инспирисан љубављу према Византији, какву вероватно само Руси имају, филм је један од ретких пројеката са православном едукативном компонентом, у мору литературе и кинематографије прожете страним идеолошким духом и туђинским утицајима.

У покушају приказа и објашњења филма, на трибини ће бити цитирани делови излагања архимандрита Тихона, како би се присутнима приближио сам стил приповедања и модел размишљања овог руског монаха на тему Византије, њене егзистенције, пропадања и узрока краха царства Ромеја.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања