event_note Трибине
28.11.2017 - 28.11.2017 access_time 18:00

Tрибина “Мустафа Голубић – између стварности и фикције” 28. новембра аутора Огњена Карановића

location_on Трибина младих
event_note Трибине
28.11.2017 - 28.11.2017 access_time 18:00

Tрибина “Мустафа Голубић – између стварности и фикције” 28. новембра аутора Огњена Карановића

location_on Трибина младих

Tрибина „Мустафа Голубић – између стварности и фикције” биће одржана у уторак 28. новембра у 18 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Огњен Карановић, историчар.

У историји српског етноса, као и у повесницама многих национа, постојале су личности чије би делатности могли да припишемо улогама достојним знаменитим антихеројима у различитим античким драмама. Под утицајем „масовних медија“ и феномена „телевизијске уметности“, као и популарне књижевности, у наведеном смислу, а нарочито последњих дана, посебно се издваја име чувеног „црнорукашког“ активисте и потоњег агента совјетских „тајних“ безбедносно-обавештајних служби – Мустафе „Мујка“ Голубића. Све чињенице које су познате о његовој биографији умногоме су спорне, на тренутке и невероватне, па и филмско-жанровски фантастичне. Без обзира на поменуто, ни седам и по деценија након његове смрти не престаје изузетно интересовање академских кругова интелигенције, књижевне и уметничке заједнице, као и најширих слојева јавности српске, балканске, па и светске популације за живот овог, по многима хазардерског јунака и антијунака савремене планетарне политичке збиље у којој је путем својих активности оставио великог трага. Са друге стане, опште је познато да биографија Мустафе Голубића садржи веома мало примера и појединости афирмативне улоге у развоју друштава којима је у различитим периодима свог живота припадао. Такође, морамо да истакнемо да осим исказаног истинског прегалаштва, напора и јунаштва оствареног у ослободилачким ратовима Србије 1912/1913. године, као и у Првом светском рату, Мустафа Голубић није имао запажено реализованих делатничких резултата у јавном (научно-просветном, културном, политичком и уопште националном), друштвеном животу српског етничког колективитета. Након овог сазнања, постављамо питање због чега је приказ његове личности и различитих активности исте у тој мери значајан да своју помну и неподељену пажњу и данас, након толико деценија од Голубићеве смрти, обраћамо на цртице из несвакидашњег живота наведеног јунака и антијунака наше и светске прошлости? Односно, да ли и на који начин приказ поменутог живота доприноси развоју културе у нашем друштву? Да бисмо исправно одговорили на поменуто питање претходно морамо да направимо јасну дистинкцију између сазнања о веродостојним фактицитетима из животног профила Мустафе Голубића и бројних непроверених гласина и сензационалистичких „открића“ фиктивног карактера из биографије овог свакако интригантног и занимљивог човека. Уколико установимо да живот и делатност Мустафе Голубића нису доринели знатнијем развоју позитивних вредности у култури српског народа, онда са великом сигурношћу можемо да потврдимо да су његове активности свакако условиле стварање специфичног „културног амбијента“ у историјском развоју друштава овдашњег региона, па самим тим и у повесници развоја српског друштва. Несумњиво, живот „црнорукашког герилца“, по некима и Стаљиновог интимуса и агента и данас изазива бројне контроверзе. Некима од њих потребно је да поклонимо одређену пажњу, али знатнијем делу истих „место“ ипак припада домену публицистичких рубрика и текстова у штампи и књижевним публикацијама сумњивог карактера и квалитета. Пратиоцима и поштоваоцима програмских активности Културног центра Новог Сада и уопште јавности морамо да пружимо јасне „несензационалистичке“ и „непопулистичке“ разлоге због којих је потребно да обратимо пажњу на живот Мустафе Голубића.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања