event_note Tribine
30.03.2018 - 30.03.2018 access_time 18:30

Tribina „Milunka Savić – heroina Gvozdenog puka“  30. marta u Klubu „Tribina mladih”

location_on Tribina mladih
event_note Tribine
30.03.2018 - 30.03.2018 access_time 18:30

Tribina „Milunka Savić – heroina Gvozdenog puka“  30. marta u Klubu „Tribina mladih”

location_on Tribina mladih

Tribina „Milunka Savić – heroina Gvozdenog puka“ biće održana u petak  30. marta u 18.30 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Srđan Graovac, istoričar.

U toku oslobodilačkih ratova 1912-18. godine, Srbija je mobilisala oko 100 pešadijskih, konjičkih i artiljerijskih pukova. Sve ove ratne jedinice su hrabro i požrtvovano, uz velike gubitke, izvršile svoju patriotsku dužnost prema otadžbini.
Međutim, samo je jedan puk, zbog legendarne hrabrosti, kao najbolji puk srpske vojske dobio počasni naziv „Gvozdeni puk„, bio je to 2. pešadijski puk „Knjaz Mihailo“ prvog poziva Moravske divizije, koji je mobilisan od ljudstva sa područja prokupačke okružne pukovske komande. Sačinjavali su ga vojni obveznici od 21. do 31. godine života, koji su učestvovali u svim ratovima koje je srpska vojska vodila od septembra 1912. sve do sredine decembra 1918. godine.
U rat i večnu slavu puk je krenuo 24. septembra 1912. godine. Drugi gvozdeni puk je učestvovao u svim poznatim bitkama: u Prvom balkanskom ratu u Kumanovskoj, Prilepskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. godine u borbama ovog puka sa Bugarima poginulo je 50 odsto vojnika, komandant puka, svi komandanti bataljona i svi komandiri četa. Od ovog rata, ovaj puk počinje da se naziva „Gvozdeni“. Proslavio se u Bregalničkoj bici, kad je u najkritičnijem trenutku, 18. juna 1913. godine, puk zadobio besmrtnu slavu čuvenim jurišom na kotu 650, kada je probijen bugarski front i rešena bitka na Bregalnici. U Prvom svetskom ratu 1914. godine Drugi gvozdeni puk učestvovao je u Cerskoj bici, i to u samom njenom centru, na Tekerišu. Posebno su zabeležena junačka dela pripadnika Gvozdenog puka u Kolubarskoj bici. Videći kako mu ljudstvo gine, drugi ratni komandant puka, pukovnik Milivoje Stojanović Brka, lično je poveo puk u novi juriš i tom prilikom je Kremenica osvojena, a pukovnik Stojanović slavno poginuo. U njegovu čast kompozitor Stanislav Binički je komponovao „Marš na Drinu„. Ukupni gubici ovog puka u ratovima od 1912. do 1918. godine iznose približno: poginulih 32 oficira, 1.239 vojnika i podoficira; ranjenih 148 oficira, 6.492 vojnika i podoficira. Komandu nad pukom primio je pukovnik Dimitrije Milić. Početkom 1915. godine, puk je prebačen u Makedoniju da bi ojačao front prema Bugarskoj. Posebno priznanje kralj Petar Prvi  uručio je puku, zbog hrabrog držanja pri povlačenju vojske preko Albanije. Puk je poslednji napustio srpsku teritoriju i krenuo preko albanskih bespuća. Posle oporavka na Krfu, i kraće obuke, 18. jula 1916. godine puk je izašao na front. Puk se posebno istakao za vreme Gorničevske bitke.
U ovim borbama su se proslavile i jedine dve žene-dobrovoljci, nosioci Karađorđeve zvezde sa mačevima, koje su se borile u sastavu Gvozdenog puka, Milunka Savić i Engleskinja Flora Sends.
Posle proboja Solunskog fronta u kojem je aktivno učestvovao, puk se posebno istakao u borbama za oslobođenje Niša oktobra 1918. godine, Aleksinca, Ražnja, Paraćina, Svilajnca, do Grocke, gde je prebačen preko Dunava i preko Pančeva krenuo na Bečkerek, današnji Zrenjanin. Posle Bečkereka, puk je 7. novembra 1918. oslobodio Kikindu. Sredinom decembra 1918. godine povučen je iz Vojvodine u Beograd. Puk je sve do 5. maja 1920. zadržan u Beogradu kao gardijska jedinica, obezbeđujući Dvor, Narodnu skupštinu i ministarstva. Tek kada je formirana garda, puk je demobilisan i malobrojni preživeli ratnici, koji su septembra 1912. godine krenuli iz Prokuplja u ratove, konačno su se vratili u rodni kraj, popaljen i opustošen od bugarske okupacije.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja