event_note Трибине
12.03.2019 - 12.03.2019 access_time 18:00

Tрибина „Милан Обреновић – први српски краљ после Косова“ 12. марта у клубу „Трибина младих“

location_on Трибина младих
event_note Трибине
12.03.2019 - 12.03.2019 access_time 18:00

Tрибина „Милан Обреновић – први српски краљ после Косова“ 12. марта у клубу „Трибина младих“

location_on Трибина младих

Tрибина „Милан Обреновић – први српски краљ после Косова“, биће одржана у уторак, 12. марта у 18 часовa у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Срђан Граовац, историчар.

Осликавајући портрет краља Милана, Љубомир Каљевић је овог српског владара окарактерисао као специфичну особу (sui generis), којој нико није био налик међу савременим европским монарсима. Вероватно ни сам Каљевић није у потпуности био свестан до које је мере успео да продре у суштину описа ове значајне и изнад свега занимљиве личности, која је по много чему обележила историју Кнежевине, потом Краљевине Србије у другој половини XIX века. Да је претходно речено заиста тачно, можда најбоље може да потврди крајње несвакидашња судбина, која се краљу Милану приказала у свом најпревртљивијем лику. Да ли знате још некога да је постао владар са четрнаест година, да се оженио у двадесетпрвој, развео и одступио са престола у тридесетпетој, да је владао пуних двадесет година, а умро у четрдесетседмој години живота? Овим не баш дичним рекордом може се похвалити једино Милан Обреновић IV. Између краља Милана и српског народа постојао је крајње неуобичајен однос. За живота мало ко га је од припадника грађанске елите до обичног сељака волео и веровао његовим изјавама и поступцима. Поред свега, како је забележено, вест о смрти краља Милана изазвала је сузе код многих његових поданика и сународника како у Србији, тако и изван њених граница. Био је српски владар доследан политичкој платформи деловања његових претходника на престолу Србије из реда чланова династије Обреновић, те је и његовом заслугом Србија из Источне кризе, на крају изашла као победница са међународно потврђеним статусом независности, коју су јој гарантовале велике силе на Берлинском конгресу 1878. године. Такође, „државни статус“ Србије умногоме је унапређен 1882. године, када је владарски ранг и титула монарха „подигнута на краљевски ниво“, чиме је и држава постала Краљевина. Међутим, живот и делатност краља Милана у колективној свести српског етноса остали су „замрачени“ веома негативним утиском Колективитета о првом српском краљу „после Косова“. У предстојећим разговорима у оквиру “Трибине младих” Културног центра Новог Сада, покушаћемо да „осветлимо“ разлоге због којих „лучношу“ српске независности, историографија, публицистика и најшири слојеви јавности данас перцепирају, као једног од најнеспособнијих и владара Србије у њеној модерној историји.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања