event_note Tribine
28.12.2017 - 28.12.2017 access_time 19.00

Tribina „Meša Selimović – između derviša i zaborava” 28. decembra u Klubu „Tribina mladih“

location_on Tribina mladih
event_note Tribine
28.12.2017 - 28.12.2017 access_time 19.00

Tribina „Meša Selimović – između derviša i zaborava” 28. decembra u Klubu „Tribina mladih“

location_on Tribina mladih

Tribina „Meša Selimović – između derviša i zaborava” biće održana u četvrtak 28. decembra u 19 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Ognjen Karanović, istoričar.

„…Moj život je prilično ravan, zanimljiv i značajan samo za mene, i sva moja sjećanja su samo moja, društveno prilično nevažna: nikada nisam bio u položaju koji bi mogao znatnije i šire da utiče na istoriju, uvijek sam bio jedan od mnogih učesnika u istorijskim zbivanjima…“ pisao je Meša Selimović u svojim „Sjećanjima“, publikovanim 1976. godine. Da li se u ovim rečima, možda, krije odgovor na pitanje, zbog čega pri pomenu imena velikana pera srpske i jugoslovenske književnosti XX stoleća, poput Ive Andrića, Jovana Dučića, Miloša Crnjanskog, Dobrice Ćosića i drugih, uvek pomislimo i na ime Mehmeda Meše Selimovića, ali često „zaboravimo“ da ga izgovorimo?! Da li u našoj „kolektivnoj podsvesti“ postoji izvesna zamerka na veličinu ili kvalitet udela „književnog“ i „književničkog“ zaveštanja koje je ovaj pisac uzneo na oltar pobede etičke uzvišenosti nad raznim oblicima bezumlja i praznoslovlja u duhovnom identitetu Čoveka i Čovečnosti? Ukoliko znamo da se ta pobeda Čoveka i Čovečnosti, kao u Hramu Božijem, samo ponekad otkriva na mastilom ispisanim hartijama knjiga starostavnih i da pred njenim preteškim principima pokleknu i najgorljiviji zastupnici Pravde, nije nam teško da zaključimo da je Meša bio istinski junak „hodočašća“ u toj Pobedi, a kao i svi hodočasnici, svoj put je prelazio tihim i smernim korakom pravednika. Meša pripada onom krugu zlosrećnih zatočenika Istine i Pravde, koji je zbog svog principijelnog opredeljenja  da ostane veran harmoniji Razuma i Duha, slavljen u meri sposobnosti njegovih tumača da priznaju sopstvenu nespremnost da putem „hodočašća“ navedenoj Pobedi koračaju iza njega. Osim ovog, drugog greha nije imao. Zapravo, Dobrica Ćosić je to dobro razumeo, kada je jednom prilikom za Mešu kazao: „…Uvideo sam da je to čovek široke književne kulture, iskrenog jugoslovenskog i srpskog ubeđenja, prijatan, razgovorljiv, staložen, samouveren i stamen, ali izrazito tolerantan prema drugačijem mišljenju…“. Na koji način je Meša Selimović utisnuo pečat neprolaznosti u istoriji srpske i jugoslovenske književnosti prethodnog stoleća i zbog čega postoji samo prećutna saglasnost da je ova činjenica o njegovom delu ispravna, pokušaćemo da otkrijemo na predstojećim razgovorima u okviru “Tribine mladih” Kulturnog centra Novog Sada.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja