event_note Трибине
14.10.2019 - 14.10.2019 access_time 19:00

Tрибина „Кумановска битка 1912. године – круна српске војне стратегије“ 14. октобра у клубу „Трибина младих“

location_on Трибина младих
event_note Трибине
14.10.2019 - 14.10.2019 access_time 19:00

Tрибина „Кумановска битка 1912. године – круна српске војне стратегије“ 14. октобра у клубу „Трибина младих“

location_on Трибина младих

Tрибина „Кумановска битка 1912. године – круна српске војне стратегије“ биће одржана у понедељак, 14. октобра у 19 часова у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Срђан Граовац, историчар.

Кумановска битка, 23. и 24. октобра 1912. године, била је прва велика војничка победа српске војске у завршном чину ослобођења Старе Србије, Македоније и целога Балкана од вишевековне османске власти. Када се данас после скоро једног века сећамо хероја Кумановске битке и Првог балканског рата – који су против Турске заједничким снагама водиле Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора – не смемо изгубити из вида историјски и цивилизацијски значај победе на Куманову и свих осталих победа балканских савезника. После рата од 1877/8 године озбиљнији рад на припреми ратног плана за офанзиван рат против Турске отпочео је у српском Главном генералштабу тек 1897. године. Те године је Генералштаб, после свестраније студије и анализе услова у којима се Србија могла наћи у офанзивном рату против Турске, дошао до закључка да такав рат у циљу остварења својих националних тежњи и аспирација она може водити само у савезу с другим балканским државама – Бугарском, Црном Гором и Грчком. Полазећи од тога, он је исцрпно разрадио основну оперативну идеју савезничког рата и ратног плана Србије. Идеја савезничког рата против Турске заснована је на свестраној анализи турских ратних могућности и на исцрпним прорачунима односа савезничких и турских снага из европског дела Турске и оних које би Турци могли пребацити из Мале Азије, као и на прорачунима времена потребног за мобилизацију и концентрацију савезничких и турских снага у Европи, односно времена и транспортних могућности за пребацивање турских снага из Азије на савезничке фронтове на Балкану. На основу ових прорачуна српски Генералштаб је дошао до закључка да би Турска у почетку рата била и сувише слаба у односу на савезнике, те не би одмах могла да отпочне офанзиву, него би објективно морала да остане у одбрани на свим савезничким фронтовима, како би тиме створила време за довлачење снага из Азије. Такав положај Турске на почетку рата у условима неутралног држања суседних држава, према оцени српског Генералштаба, пружао је савезницима услове да истовременом одлучном офанзивом са својих националних територија потуку европске турске снаге пре него што буду ојачане снагама из Азије, а доцније и да почесно туку и оне снаге које би Турци успели да пребаце из Азије. На тим основама је био израђен и пројекат ратног плана Србије у оквиру савезничког рата. У којим сегментима се састојао ратни план и стратегија Војске Краљевине Србије пред Први балкански рат и Кумановску битку, те због чега Кумановска битка представља круну српске војне стратегије, као и у чему се састоји значај самог историјског догађаја, покушаћемо да сазнамо у оквиру наредних разговора на „Трибини младих” Културног центра Новог Сада.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања