Трибина „Краљ Александар I Карађорђевић Ујединитељ“ биће одржана у уторак, 22. маја у 19 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Огњен Карановић, историчар.

Није само име Јосипа Броза Тита обележило постојање Југославије и, свакако, име југословенске државе није било познато у свету само захваљујући делатностима поменутог комунистичког доживотног председника друге по реду заједничке државне заједнице Јужних Словена. Можемо слободно да укажемо на чињеницу да је неколико деценија пре доласка комуниста на власт у Југославији, утемељитељ, оснивач и први владар југословенске државе, витешки краљ Александар I Карађорђевић, такође уживао велико поверење, славу и симпатије код политичких и општедруштвених елита, али и код најширих слојева популације у многим земљама ондашњег света, а посебно у Европи. Дакле, име краља Александра I Ујединитеља једнако је обележило историјат постојања југословенске државе у свести великог дела народа и држава у свету, макар у периоду између два светска рата. Однос југословенских народа према личности и делатностима овог знаменитог изданка династије Карађорђевић био је, свакако комплексан из различитих разлога, а историјска наука, академска струка и српска интелигенција имају дужност да изврше анализу и да путем добијених резултата исте пруже адекватне закључке о наведеним питањима. Неспорно, његово најчувеније и најконтроверзније дело јесте „стварање Југославије“, у чијем процесу је, према мишљењима појединих историчара, имало пресудну улогу. За деценију и по, колико је владао јужнословенским народима у новоствореној држави, личним залагањем и утицајем, успео је да изгради потпуно нову организацију државне власти, а не заборавимо, у статусу регента, постао је суверен државе која се простирала на површини од 87.800 km2, где је живело око 4 милиона грађана, да би након завршетка Великог рата и слома Хабзбуршке монархије, постигнутог заслугама победничког оружја српске војске, постао владар нове државе, која се простирала на територији од 247.542 km2 и где је 1921. године живело близу 12 милиона грађана. Често заборављамо да је тај човек неспорно заслужан за стварање првог великог, јединственог, сувереног и независног „државног организма“ Јужних Словена. Са друге стране, био је личност од великог међународног угледа и значаја, творац „версајског система колективне безбедности“ у Средњој Европи, као и на Југоистоку исте. Сврсисходност и функционалност југословенске државе чији је историјат обележен животом краља Александра Карађорђевића, представљају непресушни извор спорења у јавности свих друштава насталих распадом Друге Југославије након завршетка трагичних Ратова за југословенско наслеђе (1991-1999). Поменута јавност у савременом свету у великој мери указује на некакво „бреме кривице“ коју би име Александра Карађорђевића требало да „понесе“ када је у питању очигледни неуспех идеје југословенства, идеологије југославизма или „југословенски државни пројекат“. Док спонтано или малициозно, маргинализујемо његове несвакидашње државничке и политичке квалитете, изванредне особине великог војсковође, истовремено, човеку који је стварао независну државу југословенских народа, спочитавамо одговорност за њену пропаст. Као да је „Титова Југославија“ представљала велики успех и још неразумније, као да је иста опстала до данас?! Краљ Александар дао је живот за Југославију и био је прва жртва напора оних политичких чинилаца у земљи и иностранству који су намеравали да човечанство „гурну у провалију нестанка и смрти“. Био је последња савезничка жртва из Првог светског рата, а можда и прва жртва фашистичке немани из Другог светског рата! Ко је био витешки краљ Александар Ујединитељ и због чега је његова личност, можда представљала и узор у понашању и владавини Јосипа Броза, покушаћемо да сазнамо у предстојећим разговорима у оквиру „Трибине младих“ Културног центра Новог Сада.