event_note Tribine
30.08.2018 - 30.08.2018 access_time 19.00

Tribina „Konkordat 1937 – crkveno i državno pitanje“ 30. avgusta u Klubu „Tribina mladih“

location_on Tribina mladih
event_note Tribine
30.08.2018 - 30.08.2018 access_time 19.00

Tribina „Konkordat 1937 – crkveno i državno pitanje“ 30. avgusta u Klubu „Tribina mladih“

location_on Tribina mladih

Tribina „Konkordat 1937 – crkveno i državno pitanje“, biće održana u četvrtak, 30. avgusta u 19 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je Milovan Balaban, istoričar.

Konkordatska borba 1937. godine nesumnjivo je jedan od dramatičnijih događaja u kratkotrajnom životu Kraljevine Jugoslavije. Srpsko-hrvatski odnosi i pitanje odnosa vera, bila su dva goruća pitanja koja su trovala državni organizam od samog nastanka države. Sa pojavom države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca nestala je srpska država u kojoj je stanovništvo bilo gotovo 100% pravoslavno. Pravoslavlje je prestalo uživati status gotovo državne vere, a svim ostalim veroispovestima zagarantovana je ravnopravnost, naročito katolicima (ali i muslimanima), koji su posle pravoslavnih bili najbrojniji.

Međutim, s obzirom da je centar katoličke crkve bio u Vatikanu, van granica države, položaj katolika se morao regulisati ugovorom između države i Vatikana tj. Konkordatom. Od Konkordata je očekivano ako ne da reši, ono bar da ublaži dva goruća pitanja u državi. Ta dva pitanja su bila pre svega odnos Srba i Hrvata koji nisu iskreno prihvatili novostvorenu državu i svo vreme njenog trajanja su je doživljavali kao tranzicionu tvorevinu, kao i status katoličke vere, koja je u praksi imala punu ravnopravnost, ali je insistirano na pravnom dokumentu sa Svetom Stolicom koji bi to ozvaničio. Ovo je imalo za cilj i da se između ostalog odobrovolje hrvatske stranke koje su od ubistva Stjepana Radića 1928. godine bile u opoziciji, a takođe i da se pokuša demokratizovati država usled narušavanja demokratije (opravdano ili ne, nije u ovom slučaju najbitnije) šestojanuarskom diktaturom kralja Aleksandra.

Specifičnost Konkordatske krize iz 1937. godine ogleda se u tome što je nacrt predloga sporazuma otvorio pitanje odnosa Crkve i države u XX veku. Crkva i država su se tada našle u snažnom raskoraku što je stvorilo podele u narodu i negativno se odrazilo na homogenost srpskog nacionalnog i verskog bića. Ispostavilo se da srpski političari, pre svih predsednik Vlade Milan Stojadinović, nisu shvatili ulogu i snagu crkve, koju je ova imala uprkos procesu sekularizacije koji je dobrano uhvatio korene u državi i narodu. Ovo je Stojadinovića iznenadilo, ali i prinudilo na povlačenje iz tog sukoba. Tadašnji odnos države i crkve, borba države za Konkordat i crkve protiv istog, kao i duhovne osnove stavova koji su zastupali akteri ove borbe biće posebno apostrofirana na tribini.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja