Трибина „Конкордат 1937 – црквено и државно питање“ 30. августа у Клубу „Трибина младих“

Тип најаве: Трибине
Датум: 30/08/2018 До: 30/08/2018
Време: 19.00
Локација: Трибина младих

Tрибина „Конкордат 1937 – црквено и државно питање“, биће одржана у четвртак, 30. августа у 19 часовa у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је Милован Балабан, историчар.

Конкордатска борба 1937. године несумњиво је један од драматичнијих догађаја у краткотрајном животу Краљевине Југославије. Српско-хрватски односи и питање односа вера, била су два горућа питања која су тровала државни организам од самог настанка државе. Са појавом државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца нестала је српска држава у којој је становништво било готово 100% православно. Православље је престало уживати статус готово државне вере, а свим осталим вероисповестима загарантована је равноправност, нарочито католицима (али и муслиманима), који су после православних били најбројнији.

Међутим, с обзиром да је центар католичке цркве био у Ватикану, ван граница државе, положај католика се морао регулисати уговором између државе и Ватикана тј. Конкордатом. Од Конкордата је очекивано ако не да реши, оно бар да ублажи два горућа питања у држави. Та два питања су била пре свега однос Срба и Хрвата који нису искрено прихватили новостворену државу и сво време њеног трајања су је доживљавали као транзициону творевину, као и статус католичке вере, која је у пракси имала пуну равноправност, али је инсистирано на правном документу са Светом Столицом који би то озваничио. Ово је имало за циљ и да се између осталог одобровоље хрватске странке које су од убиства Стјепана Радића 1928. године биле у опозицији, а такође и да се покуша демократизовати држава услед нарушавања демократије (оправдано или не, није у овом случају најбитније) шестојануарском диктатуром краља Александра.

Специфичност Конкордатске кризе из 1937. године огледа се у томе што је нацрт предлога споразума отворио питање односа Цркве и државе у XX веку. Црква и држава су се тада нашле у снажном раскораку што је створило поделе у народу и негативно се одразило на хомогеност српског националног и верског бића. Испоставило се да српски политичари, пре свих председник Владе Милан Стојадиновић, нису схватили улогу и снагу цркве, коју је ова имала упркос процесу секуларизације који је добрано ухватио корене у држави и народу. Ово је Стојадиновића изненадило, али и принудило на повлачење из тог сукоба. Тадашњи однос државе и цркве, борба државе за Конкордат и цркве против истог, као и духовне основе ставова који су заступали актери ове борбе биће посебно апострофирана на трибини.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language