event_note Трибине
22.07.2019 - 22.07.2019 access_time 19:00

Tрибина „Илија Гарашанин – jунак модерне српске државности“ 22. јула у клубу „Трибина младих“

location_on Трибина младих
event_note Трибине
22.07.2019 - 22.07.2019 access_time 19:00

Tрибина „Илија Гарашанин – jунак модерне српске државности“ 22. јула у клубу „Трибина младих“

location_on Трибина младих

Tрибина „Илија Гарашанин – јунак модерне српске државности“ биће одржана у понедељак, 22. јула у 19 часова у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Срђан Граовац, историчар.

Име личности аутора чувеног и контроверзног списа „Начертаније“, иако препознатљиво у широким слојевима српске јавности, остало је упамћено, готово искључиво по наведеном документу. У оквиру претходне трибине у Културном центру Новог Сада у великој мери „осветлили“ смо порекло, ауторство, смисао, садржај и историјску улогу „Начертанија“, међутим, постављамо питање из којих разлога је име наводног аутора датог документа остало искључиво повезано са ауторством истог. Заправо, постављамо питање, ко је био Илија Гарашанин? Илија Гарашанин, државник, министар унутрашњих и иностраних дела и председник владе, био је син Милутина Савића, имућног трговца. У време обављања својих одговорних дужности, турски гарнизони напустили су тврђаве које су држали у Србији. Илија Гарашнин је у првом реду оних великих људи који су створили модерну Србију, људи који су умели и могли да се носе са једнако умним политичарима европских сила, који су били заинтересовани за прилике на Балкану. У политичкој радњи Илије Гарашанина, који је водио српску политику у време два кнеза, Александра Карађорђевића и Михаила Обреновића, могу се опазити привидни политички парадокси, који су својствени и Европи, односно, одлучно је заступао „начело националне самобитности“ и народног суверенитета, док је истовремено, подржавао развој апсолутне монархије, као модела устројства модерне Србије. Да ли се у датом чињеничном парадоксу открива и „залог“ привредног и политичког успеха Србије, која је, „еволутивним путем“ свој „златни век“ доживела у првим деценијама наредног столећа?

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања