event_note Трибине
23.10.2019 - 23.10.2019 access_time 19.00

Tрибина „Ханибал против Рима“ 23. октобра у клубу „Трибина младих“

location_on Трибина младих
event_note Трибине
23.10.2019 - 23.10.2019 access_time 19.00

Tрибина „Ханибал против Рима“ 23. октобра у клубу „Трибина младих“

location_on Трибина младих

Tрибина „Ханибал против Рима“ биће одржана у среду 23. октобра у 19 часова, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је Милован Балабан, историчар.

На трибини ће бити речи о империјалном сазревању Рима које се остваривало првенствено кроз борбу на живот и смрт са можда најталентованијим војсковођом старог века – Ханибалом. Исто тако биће речи о самој личности Ханибала, задојеног мржњом према Риму, највећем непријатељу његове земље. Спој генијалне стратегије и решености да се уништи нова сила, која је у источном средоземљу претила Картагини, довела је Ханибала пред капије Рима и запретила младој римској држави потпуном пропашћу.

Ханибал и Рим су савремени, без обзира што се њихов сукоб одиграо пре више од два миленијума. Пред Први свестски рат немачки начелник генералштаба, Шлифен, направио је план опкољавања и уништња француске војске који се базирао на стратегији Ханибала у бици код Кане, када је овај потпуно опколио и уништио римску војску, што говори да је Ханибалова стратегија живела и живи и у савременим моделима ратовања.

Са друге стране Рим је империја која је првa то била у правом смислу те речи. Отуда су могуће опрезне паралеле са будућим светским империјама, као и актуелном доминацијом америчке државе у глобалним оквирима. У савремено друштво је уграђено много тога од грчко-римско света, те стога можемо рећи да оно у много чему почива на античким темељима, што подразумева и темеље феничанске културе, чији је најзначајнији реперезент била Ханибалова Картагина.

Проучавајући стари свет можемо констатовати да задиремо у саме темеље наше цивилизације, коју тек у том светлу можемо потпуно сагледати и оценити. Отуда је прича о Ханибалу и Риму донекле и прича о савременим светским токовима, који су тада били у свом зачетку стварајући основе на којима и данас почива светска цивилизација.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања