Tрибина „Александар Ранковић и Брионски пленум 1966. године – из другог угла“, биће одржана у понедељак, 15. октобра у 18 часовa у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Огњен Карановић, историчар.

Шта се заиста догодило на тој чувеној Четвртој пленарној седници Централног комитета Савеза комуниста Југославије, коју су народи „југословенског колективитета“, као и историографија упамтили, као Брионски пленум. Можда је тренутак да историјат, узроке и последице одлука усвојених на поменутом „састанку“ анализирамо и са више аспеката. Ранковић је смењен у тренутку када је обављао дужност потпредседника државе, те би мишљење да је као Брозов наследник представљао претњу другима имало смисла. Као организациони секретар Партије и други човек „социјалистичке Југославије“, могао је „стајати на путу“ или успоравати даљу децентрализацију, која је ишла у правцу трансформације федерације у конфедерацију. Не треба да заборавимо ни подршку Савеза совјетских социјалистичких република коју је Ранковић уживао, што је додатно поткрепљивало снагу његове позиције у случају Брозове смрти. Из датог разлога, мишљење да је мисао и смени Ранковића потекла од руководстава из ЦК СКЈ из Словеније и Хрватске или уз њихову сагласност, морамо озбиљно узети у разматрању, посебно у домену ставова истих о будућем устројству СФРЈ. Међутим, на који начин и још важније, из којих разлога је „политичка смрт“ Ранковића и структура државне безбедности Југославије била прихватљива тзв. „српском руководству“ унутар комунистичких елита Брозове државе? Поменуто питање није никада у потпуности анализирано, нити је о истом пружен одређен, конкретан и свеобухватан суд. На предстојећим разговорима покушаћемо да пружимо и одговоре на питање: да ли је „одласком“ Ранковића створен неопходан услов за почетак процеса деструкције Југославије и као државе и као социоисторијског и политичког појма, те, да ли је обрачун са Ранковићем представљао и почетак процеса свеобухватног уништавања Србије, који је свој крешендо доживео крајем претходног столећа? Једном речју, да ли је Лека Ранковић био „бедем Југославије“ или Србије?