Tribina „Aleksandar Ranković i Brionski plenum 1966. godine – iz drugog ugla“, biće održana u ponedeljak, 15. oktobra u 18 časova u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Ognjen Karanović, istoričar.

Šta se zaista dogodilo na toj čuvenoj Četvrtoj plenarnoj sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, koju su narodi „jugoslovenskog kolektiviteta“, kao i istoriografija upamtili, kao Brionski plenum. Možda je trenutak da istorijat, uzroke i posledice odluka usvojenih na pomenutom „sastanku“ analiziramo i sa više aspekata. Ranković je smenjen u trenutku kada je obavljao dužnost potpredsednika države, te bi mišljenje da je kao Brozov naslednik predstavljao pretnju drugima imalo smisla. Kao organizacioni sekretar Partije i drugi čovek „socijalističke Jugoslavije“, mogao je „stajati na putu“ ili usporavati dalju decentralizaciju, koja je išla u pravcu transformacije federacije u konfederaciju. Ne treba da zaboravimo ni podršku Saveza sovjetskih socijalističkih republika koju je Ranković uživao, što je dodatno potkrepljivalo snagu njegove pozicije u slučaju Brozove smrti. Iz datog razloga, mišljenje da je misao i smeni Rankovića potekla od rukovodstava iz CK SKJ iz Slovenije i Hrvatske ili uz njihovu saglasnost, moramo ozbiljno uzeti u razmatranju, posebno u domenu stavova istih o budućem ustrojstvu SFRJ. Međutim, na koji način i još važnije, iz kojih razloga je „politička smrt“ Rankovića i struktura državne bezbednosti Jugoslavije bila prihvatljiva tzv. „srpskom rukovodstvu“ unutar komunističkih elita Brozove države? Pomenuto pitanje nije nikada u potpunosti analizirano, niti je o istom pružen određen, konkretan i sveobuhvatan sud. Na predstojećim razgovorima pokušaćemo da pružimo i odgovore na pitanje: da li je „odlaskom“ Rankovića stvoren neophodan uslov za početak procesa destrukcije Jugoslavije i kao države i kao socioistorijskog i političkog pojma, te, da li je obračun sa Rankovićem predstavljao i početak procesa sveobuhvatnog uništavanja Srbije, koji je svoj krešendo doživeo krajem prethodnog stoleća? Jednom rečju, da li je Leka Ranković bio „bedem Jugoslavije“ ili Srbije?