Malo je zbirki (recentnih, a ne izabranih) priča u opusu bilo kojeg pisca, u kojima nema primetnih kvalitativnih oscilacija. Tome nije sasvim pobegla ni Telesna straža, no ipak, radi se o pretežno veoma dobroj prozi, jezički „nabrijanoj“, baš testosteronskoj i estrogenskoj, svakako ćirićevskoj, a opet uz razumnu dozu čirićizama. Za razmatranje i (ne)slaganje te trošenje i uživanje jeste, za propuštanje nikako nije. (Teofil Pančić)

Zoran Ćirić (Niš, 1962), srpski pripovedač, romansijer, esejista i pesnik. Dobitnik najprestižnije nagrade u srpskoj književnosti – „NIN-ove nagrade“, koja se dodeljuje za najbolji roman godine. Ovu nagradu je dobio za roman Hobo (2001), dok je njegov prvi roman, Prisluškivanje (1999), bio u najužem izboru za istu nagradu. Takođe je dobitnik nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 2002. godini, kao i nagrada „Borislav Pekić“ i „Branko Radičević“. Uprkos kultnom statusu i kontroverznim reakcijama koje njegovo delo izaziva u većem delu kulturnog establišmenta – ili možda baš zbog toga! – mnoge njegove prozne knjige su doživele više izdanja, a pojedini naslovi su zadobili status bestselera.
Knjige priča: Zlatna dekada (1992), Nišvil (1994, 2002), Kalibar 23 za specijalistu (1995, 2002), Zen Srbijana (1997, 2003), Vulvaši (1998), Odbrana gradova (1998), Kaži mami (1999), Starinska stvar (2001), Gang Of Four (2005), Tvrda ljubav (2006), Solidno srce (2008), Telesna straža (2010)
Romani: Prisluškivanje (1999, 2000, 2002), Hobo (2001,2002, 2007), Smrt u El Pasu (2003), Slivnik (2004), Noć svih svetih (2009)
Knjiga pop-eseja: Divlja horda /zabeleške mlađeg pokvarenjaka (2007)
Knjige poezije: Rio Bravo (1990), Remix (1991), Wax-wax (1992), Tajni život u Srbiji (1995), Post (1996), Pesme o zanatima (1997)
Knjiga – „katalog sponzora“ Magični geto (1995), koautor Zlatko Ristić Paja.
Autor je brojnih eseja iz oblasti popularne kulture koje je u periodu 1990-91. objavljivao u tadašnjem vodećem jugoslovenskom pop-časopisu „Ritam“. Još u ranim devedesetim u najširim književnim krugovima je dobio titulu „srpski Bukovski“, a i danas ga često označavaju kao „rodonačelnika rokenrol književnosti u Srbiji“.
Preko stotinu njegovih kolumni je objavljeno u magazinima „NIN“, „Playboy“, „Evropa“, „Standard“, „Reporter“, „Vreme zabave“… kao i u dnevnim listovima „Politika“ i „Danas“.
Jedini internacionalni džez festival u Nišu nosi ime po naslovu njegove knjige pripovedaka NIŠVIL.
Po motivima iz njegovih priča i romana urađene su tri radio drame i jedna pozorišna predstava.