„LJudsko lice je možda najvažniji deo tela kad se komunicira sa drugima. Ono je izvorište (ne)verbalne komunikacije i polje ekspresije čovekovih emocija, stavova, namera – ono je oličenje njegovog identiteta. Razvoj tehnologije u XXI veku proširio je iskustvene mogućnosti pojedinca. Lice tako postaje reprezentant sopstvenog ega (tzv. egocasting). Opisujemo se i predstavljamo za socijalno tržište, kreiramo se, retko kakvi zaista jesmo već kakvi želimo da budemo viđeni u očima drugih. Ove autorizovane projekcije čovekovog ja, njegovi ekvivalenti, metafore – lica su jednog istog ja. Ne bez razloga, jedna od najpopularnijih društvenih mreža današnjice zove se „Knjiga lica“ (Facebook). Upisujemo se u ovu knjigu jer, kako tvrde, podstiče socijalno umrežavanje, interakciju i izgradnju zajednica, dok se zapravo komunikacija u okviru onlajn grupa većinom ne odvija licem u lice… Većina portreta Tatjane Koraksić u seriji „Facing“ prikazuje likove iz romana, stripova, mitologije… Jesu li to druga lica njenog Ja ili poigravanje predstavnošću? Rekla bih i jedno i drugo. Gradeći predstavnost za koju je unutrašnji presek karaktera polazište portreta, autorka lomi i stilizuje forme lica. Za nju je svaki deo lica podjednako važan jer se u njemu ogleda neki aspekt karaktera. Dinamiku lomljenja formi podržava živ kolorit koji ima i dekorativnu i emotivnu vrednost, ali otkriva i majstorsku ruku u komponovanju boja. Kao lica, portreti Tatjane Koraksić prikazani su u svoj složenosti predstavnosti i perspektiva, autentičnosti i/ili fiktivnosti, ilustrativnosti i simbolici, emotivnom kapacitetu. Veliki format je izabran kako bi intenzitet i snaga emotivnog odnosa sa portretisanim što efektnije komunicirali. Portreti Tatjane Koraksić sadrže i elemente karikaturalnosti. Kao i svaki portret, i karikatura je pokušaj da se prikaže esencija ličnosti, da li kroz prenaglašavanje stvarnih osobina portretisanog ili korišćenjem simboličnih formi kao odlika njegove/njene ličnosti…“

Asja Nastasijević, istoričarka umetnosti

TATJANA KORAKSIĆ-BIOGRAFIJA

Rođena je1963. godine u Zemunu. Na Fakultetu primenjenih umetnosti (odsek grafičke komunikacije) diplomirala 1986. godine. Bavila se grafikom, animacijom i grafičkim dizajnom u zemlji i inostranstvu (Beograd, Lisabon, Los Anđeles). Nakon povratka u Beograd, 2010 godine većinom se posvećuje crtežu i slikarstvu. Izlagala na više grupnih i samostalnih izložbi. Članica ULUPUDS-a i ULUS-a. Živi i radi u Beogradu.