ЏЕБРИЋ Стоја Лела  рођена у Приједору 1967. године.  Дипломирала  на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду, одсек Графика, 1993. године.

Магистрирала  из области графике 1999. године код професора Божидара Џмерковића на истом факултету. Члан је удружења ликовних уметника Србије ( УЛУС).

Живи и ради у Београду. 

Добитник награде за графику „Риста и Бета Вукановић“, Факултета примењених уметности и дизајна 1993. године. 

По позиву мађарског удружења графичара, 2001. године, боравила као гост-уметник графичке радионице „Галерија 9“ у Будимпешти.

Студијски боравак 2009. године у CITE-у, Париз.

Излаже од 1989. године на многобројним изложбама у земљи и иностранству.

Цитат који илуструје тему изложбе:

НОВАЛИС/ Фридрих Фон Харденберг 1772-1801
Хајнрих из Офтердингена

…Кад је о сликама реч, ту је природа најдивнија учитељица. Она ствара безбројне лепе и чудне фигуре, пружа боје, светлост и сенку, па вична рука, добро око и знање о справљању и мешању боја могу на најсавршенији начин подражавати природу. Па је стога и природно што схватамо дејство ових уметности, допадање на које наилазе њихова дела.
Песма славуја, хујање ветра и дивне светлости, боје и облици свиђају нам се зато што на пријатан начин забављају наша чула, а пошто је природа, која све то ствара, и наша чула за то подесила, те нам се мора свиђати и уметничко подражавање природе.
Природа хоће и сама да ужива у својој великој уметничкој моћи, па се стога преобразила у људе, у којима се онда сама весели својој дивоти, излучује из ствари оно пријатно и љупко, и једино на такав начин постиже да то може имати и у томе уживати на најразличитије начине, у сва времена и на свим местима.