Selimir Radulović je rođen 1953. godine na Cetinju.

Objavio je pet pesničkih knjiga: Poslednji, dani (Gradska biblioteka Žarko Zrenjanin, 1986), San o praznini (Književna zajednica Novog Sada,1993), U sjenku ulazim, oče (Vreme knjige, Beograd, 1995), O tajni rizničara svih suza (Narodna knjiga, Beograd, 2005) Snovi svetog putnika (Prometej, Novi Sad, 2009), knjige izabranih pesama: Po licu noći (Prosveta, Beograd, 1996,1997), Knjiga očeva (Prometej, Orfeus, Novi Sad, 2004), Gde Bogy se nadah (Narodna knjiga, Beograd, 2006), Izveštaj iz zemlje živih (SNV, Podgorica, 2009), Svetlo iz očeve kolibe (Gramatik, Beograd, 2011) i knjige izabranih i novih pesama: S visa sunčanog, strašnog (Rad, Beograd, 1999), Kao mirni u svetli vesnik (Prometej, Novi Sad, 2008), Pesma s ostrva siročadi (Nolit, 2010).

Autor je pet antologija/hrestomatija: Panorama savremenog pesništva u Vojvodini (1985), Smetnje na vezama (1988), Antologija savremenog pesništva u Bojvodinu (1990), Antologija Bećković (2009), Zlatni vek srpskog pesništva 1910-2010 (2010) i knjige književno-kritičkih tekstova Povoj u članci (1987).

Za svoj književni rad dobio je Novembarsku povelju Novog Sada, Iskru kulture, Pečat varoši sremsko-karlovačke, Kočićevo pero, nagradu Proljetnog sajma knjiga u Banjaluci, „Teodor Pavlović“ i Vukovu nagradu.

Od 1990. do 1992. bio je sekretar Pokrajinskog fonda kulture.

Od 1992. do 1997. bio je direktor Kulturnog centra Novog Sada.

Od 1997 do 2000. bio je predsednik Društva književnika Vojvodine.

Od 2001. g. je glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Orfeus.

Od 2012. godine je direktor Sterijinog pozorja.

Živi u Novom Sadu.