event_note Изложба
10.12.2018 - 17.12.2018 access_time 13:00

Изложба „Седам жена, седам делегата на Великој народној скупштини у Новом Саду 1918. године“ у КЦНС

location_on Трибина младих
event_note Изложба
10.12.2018 - 17.12.2018 access_time 13:00

Изложба „Седам жена, седам делегата на Великој народној скупштини у Новом Саду 1918. године“ у КЦНС

location_on Трибина младих

Поводом обележавања стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада у понедељак, 10. децембра у 13 часова, биће отворена изложба Седам жена, седам делегата на Великој народној скупштини у Новом Саду 1918. године. Изложба ће трајати до 17. децембра.

 

 

Велика народна скупштина одржана 25. новембра у Новом Саду, поред тога што је била демократска јер је објединила представнике различитих политичких партија, први пут у овом делу Европе је дала право гласа женама. После скупштине, жене у Србији нису и формално добиле право гласа. Прилика да учествују у политичком животу пружена им је тек 1945. године. Био је то први и усамљени случај политичке еманципације жена на овим просторима. Да би се жене изједначиле са мушкарцима и добиле пуна политичка права морало је проћи још неколико деценија. Иако у тадашњој држави жене нису имале право гласа, Буњевке и Српкиње су се за њега, на тренутак избориле.

757 делегата из 211 општина, је изабрано вољом народа на великим зборовима у тим областима, независно од националне, класне и полне припадности. Једини услов је био да је делегат навршио 20 година. До тада су у Аустроугарској право гласа имали само мушкарци који су плаћали порез. Тако је у тих 211 политичких општина изабрано и седам жена које су се истицале друштвеним и хуманитарнм активизмом у својим срединама: Милица Томић, Мара Малагурски Ђорђевић, Катица Рајчић, Олга Станковић, Анастазија Манојловић, Манда Сударевић и Марија Јовановић.  Оне су пре сто година својим правом гласа на Великој народној скупштини утрле пут еменципацији жена у овом делу Европе. Иако су носиле европски дух и поставиле темеље родној равноправности, o њима и њиховим делима данас се мало зна. Остало је мало историјских записа, осим о Милици Томић и Мари Малагурски Ђорђевић.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања