Реверб

Едиција књиге: Едиција Анаграм
Цена: 300

Губитак ослонца и децентрираност савременог човека у свеопштој фрагментацији стварности доводи до тога да, а пошто се у великој мери бави савременом стварношћу, и уметнички поступак у Реверб-у буде управо такав – фрагментаран, децентриран, чак и свесно дезоријентисан. Уметност се свету суочава користећи његова оружја. Стојнић зато, упркос миметичким поступцима, ни у овој књизи не олакшава посао читаоцу, не повлађује му већ од њега тражи активан напор. Песме нису насловљене, чак ни нумерисане, преливају се једна у другу, доминантни мотиви се јукста- и супрапонирају како се књига ближи крају да би се, у својој испрекиданој, стрпљивој, цик-цак наративности, завршила чеховљевски. Јер има ли аутентичног завршетка осим чеховљевског, нултог? У случају Реверб-а, ради се ипак о више него позитивној нули, јер су дисторзија и сондажа донеле, на нивоу доживљаја, лиричности, више него узбудљиве резултате и – ако не мистичне и есенцијалистичке увиде, а оно макар – утеху. Стојнићев постапокалиптични човек као да нам говори: „Јесте, време се завршило, али цела ствар тек сада поново почиње.“ (из поговора Марка Стојкића)

Владимир Стојнић (1980, Београд), дипломирао је на Правном факултету у Београду 2005. године. Поезију, есеје и књижевне приказе објавлјивао је у бројним домаћим и регионалним књижевним часописима, дневним листовима, антологијама и зборницима. Песме су му преведене на полјски, француски, енглески, мађарски и словеначки језик. Добитник је Награде „Млади Дис“ за најболји необјавлјени песнички рукопис у 2008. години. Објавио је књиге песама: Време се завршило (2008), Фотоалбум (2010), Цзас сиę закоńцзył (друго издање књиге Време се завршило, на полјском језику, Краков, 2011), Позив на саучесништво (2011), Кутија (2013) и Реверб (2015). Приредио је антологију нове српске поезије Простори и фигуре, избор из нове српске поезије (2012). Са Владимиром Ђуришићем приредио књигу изабране младе српске поезије Ван, ту, фрее (2013). Преводи са енглеског језика и уређује интернет часопис за савремену поезију Агон (www.агонцасопис.цом) и поетски блог Јуродиви. Живи у Земуну.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language