Проф. др Милоша Ковачевића „ЛИНГВОСТИЛИСТИКА КЊИЖЕВНОГ ТЕКСТА“

Тип најаве: Промоција књиге
Датум: 29/01/2013
Време: 18 часова
Локација: Велика сала

Књига Лингвостилистика књижевног текста изашла је у 120. јубиларном плавом колу Српске књижевне задруге, 2012. године као 698  књуига Кола. То је, у 120 година Кола трећа књига једнога лингвисте која се објављује у Колу, прва је била  књига Александра Белића Око нашег књижецвног језика (1952), друга Павла Ивића Српски народ и његов језик (1971), и ово је тећа лингвистичка књига коју Коло објављује. Књига се из перспективе лингвистичке стилистике бави песничким и прозним текстовима углавном савремених српских писаца. Од старијих писаца анализирају се језичкостилске карактерситике поезије Лазе Костића и Алексе Шантића, као и књижевноуметничке карактеристике (и то из аспекта употребе типова туђег говора) романа Скендера Куленовића и Меше Селимовића. Од савремених песника лингвостилистичком анализом обихваћени су  Рајко Петров Ного, Слободан Ракитић, Вук Крњевић, Зоран Костић, Момир Војводић и петар Пајић, а од прозних писаца: Видосав Стевановић, Тиодор Росић, Владимир Кецмановић, Тихомиор Левајац и Петар Сарић. Све анализе су стилистички довоаспектне: оне подразумевају анализу специфичности језичког израза сваког од писаца, и анализу уметничке вредности тих специфичних језичких израза. Тако лингвистилистичка анализа подразумева анализу начина  језичког ткања поетских и проузних текстова изабраних писаца, али и анализу естетско-уметничких ефеката која та «ткања» изазивају.     

Милош Ковачевић рођен је 1953. у Пресједовцу, код Улога, у  Херцеговини. Редовни је професор за Савремени српски језик, Стилистику и Општу лингвистику. Предавао је на више филозофских и филолошких факултета: у Сарајеву, Никшићу, Нишу, Бањалуци, Петрињи, Косовској Митровици, Српском Сарајеву, Београду, Крагујевцу и (као лектор и гостујући професор) на Филолошком факултету Рурског универзитета у СР Њемачкој. Сада на основним, мастер и/или докторским студијама  предаје на Филолошком факултету у Београду, Филозофском факулету на Палама и Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. 

International Biographical Centеr Cambridge изабрао га је 2001. године за свјетског интелектуалца године из области друштвених наука, и уврстио га у 2. и 3. издање (за 2001. и 2002. годину) едиције «2000 Oustanding Intelectuals of the 21st Century«, док га  је American Biographical Institute, North Carolina, USA,  номиновао 2003.  године за  «Hall of Fame« (“Дом славних”).  Његов уџбеник «Наш језик за 6. разред основне школе» у издању сарајевске “Свјетлости” проглашен је најбољим методичким дјелом у БиХ за 1991. годину.

Био је члан редакције часописа “Ријеч” (из Никшића) а сада је у редакцији часописа “Српски језик” (Београд) и “Нова Зора” (Билећа и Гацко), а уредник је  “Радова Филозофског факултета” (Источно Сарајево) и   “Зборника српског језика, књижевности и умјетности” (Бањалука). Члан је Међународне академије хуманистичких  и природних наука кнеза Шћербатова.

Основне научне преокупације су му: синтакса, првенствено синтаксичка семантика, стилистика, и историја српскога књижевног језика. Са рефератима који обрађују различите теме из наведених научних области  учествовао на више од 100 међународних и југословенских научних конгреса, скупова и конференција.  До сада је, уз преко 400 научних и стручних радова и 16 уџбеника  српскога језика за основну и средњу школу, објавио и  21 књигу.

7Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language