event_note Tribine
20.10.2017 - 20.10.2017 access_time 18:00

Tribina “Poslednji dani dinastije Romanov u Rusiji 1918. godine” 20. oktobra u Klubu “Tribina mladih”

location_on Tribina mladih
event_note Tribine
20.10.2017 - 20.10.2017 access_time 18:00

Tribina “Poslednji dani dinastije Romanov u Rusiji 1918. godine” 20. oktobra u Klubu “Tribina mladih”

location_on Tribina mladih

Tribina “Poslednji dani dinastije Romanov u Rusiji 1918. godine”  održaće se u petak, 20. oktobra u 18 časova u Klubu „Tribina mladihˮ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Ognjen Karanović, istoričar. 

Nekoliko decenija nakon održanog velikog kostimiranog bala u sanktpeterburškom Zimskom dvorcu, 11. i 13. februara 1903. godine, priređenog u 290. godini od stupanja Romanovih na „sveruski carski tron“, jedan od učesnika tog događaja, veliki knez Aleksandar Mihailovič nazvao ga je „poslednjim spektakularnim balom u istoriji carstva…“. Između ostalog, veliki knez tada je zapisao još i sledeće reči: „…Ali, jedna druga, nova, neprijateljska Rusija, zverala je u nas kroz velike dvorske prozore… Dok smo mi plesali, radništvo je protestovalo, a sa Dalekog istoka, preteći, nadvijali su se crni oblaci…” Svakako, veliki knez tada je pogrešio, jer u godinama posle održanog bala, nad carskom Rusijom, tada četvrtom ekonomskom silom u svetu, koja je, prema procenama stručnih lica, do 1950. godine na pomenutoj hijerarhijskoj lestvici razvoja uspešnih društava, trebalo da preuzme vodeće, prvo mesto, nisu se „nadvili tamni oblaci sa Istoka“, već „sa Zapada“, odakle te „razarajuće oluje“ na ruska prostranstva uglavnom i dolaze. U požaru boljševičke revolucije zbrisana je velika ruska imperija, legitimna i legalna naslednica Istočnog rimskog carstva ili Romeje, ali i naslednica antičkog Rima, čime je Moskva okončala svoju „vladavinu“ nad prestižnim naslovom „Trećeg Rima“. Posledice ovih sudbonosnih događaja s kraja i u prvim godinama nakon okončanja Velikog rata, Rusija, ali i cela planeta, osećaju i danas. Prema pojedinim istraživačima, sociolozima i istoričarima povesnice ruskih revolucija iz 1917. godine, završni, ali i početni čin ove velike i nikad do kraja „razrešene“ drame koju je doživeo ruski narod i njegova država na početku prethodnog stoleća, dogodio se smaknućem carske porodice Romanov 17. jula 1918. godine u Jekaterinburgu. Lična drama poslednjeg sveruskog imperatora Nikolaja II, pretvorila se u porodičnu tragediju trovekovne ruske carsko-vladarske kuće Romanovih, ali i u tragediju cele Rusije i ruskog etnosa. Smrt cara Nikolaja, njegove supruge carice Aleksandre, ali i njihovo petoro dece: ćerki i velikih kneginja Olge, Tatijane, Marije, Anastasije i carevog sina, carevića i prestolonaslednika Alekseja, trajno je obeležilo i utisnulo pečat gorčine u duhovno-kulturološki karakter ruskog nacionalnog identiteta. Istovremeno, period posle likvidacije carske porodice, bio je obeležen brojnim nepoznanicama i kontroverzama u vezi sa činom monstruoznog „uklanjanja poslednjih Romanova sa političke i životne scene“. Mnoge od istih nisu ni do danas razrešene, a na predstojećem razgovoru u okviru Tribine mladih Kulturnog centra Novog Sada, makar i delimično, pokušaćemo da pružimo odgovore na brojna i još uvek otvorena pitanja koja se odnose na „zločin bez kazne“ iz kuće Ipatijevih iz jula 1918. godine. Nad ostalim, jedno od tih pitanja ističe se i danas: Kako i zašto je stradala ruska carska porodica?

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja