Небојша Миљуш – Изложба слика

Тип најаве: Изложба
Датум: 02/02/2015 До: 08/02/2015
Време: 19 часова
Локација: Ликовни салон КЦНС

БИОГРАФИЈА

Небојша Миљуш је рођен 1962. године у Београду.  Живи и ствара у банатском месту Војвода Степа, Кнез Михајлова 62.

Iz ciklusa ribari1

 

“Стаза Небојша Миљуша клеше се кроз стену пуну тајних живота. Љубав према камену дубока је, као и она стваралачка искра којој су уметници посвећивали цео свој живот.”

Оливера Катарина

“Подручје значењских поља у сликарству Небојше Миљуша везано је за простор који се учитава у простор иза простора, па се гледање (читање) тих слика окреће читању иза читања и разумевање иза разумевања- што цени феномен личног, импулсивног метасликарства, сликарства које се одвојило и исказало у резултату превредновања вредности и слике и њезине уметничке карактеризације. Дошло је до тога да после уметничког истраживања ауторов свет слике има другачије, дубље значење у којем обичне ствари или обични предмети сликања стварају ново значење па са новим значењем (које, иначе, значе готовост и завршеност слике) дају, путем поновне трансформације, симболику и знаковност новог универзума који по типу нарације делује надреалистички  и позајмљује од њега необичност монтаже и сличност концепта. Тако нови свет који се указује Миљушевим сликама, поред свесности да свака слика са атрибутом уметничка, рачуна на оригиналност новог света, обезбеђује пуноћу и снагу, и тиме што врши, условно речено, трећи степен трансформације од надстварности која ће у новом, трећем облику бити свестраност- другим речима, теоријско истраживање слике је ишло трећем облику реалности који би послужио да се значењско, теоријски круг у слици затвори (Окупљање). Све ове метасликарске трансформације подразумевају несвакидашњу вредноћу аутора који много не робује канону, институционалном образовању, већ просторе свог сликарства проширује властитим истраживањима а компаративне вредности тражи, углавном, у стварности ововременског и модерног. Мишуш, чини се, у тврдој варијанти остварује један маниризам сновидности и фантастике који успешно превазилази негативност пренаглашене, личне аутентичности тиме што слике и цела поставка почива на методичности система и прецизној рационализацији избора опаженог и наслућеног. Тако захваћен свет који у себи чува основу свих својих садржаја и функција покренут је идејом да се променом и прекорачењем може досегнути оно што у себи обједињује и чува све”.

 Миленко Сташевић

5Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language