U razgovoru učestvuju:

Vladimir T. Jokanović

Dobrivoje Stanojević

Divna Bjelić

Prvi pisac aforizama bio Hipokrat i tada je aforizam značio kratko medicinsko uputstvo za prevenciju i održavanje čovekovog zdravlja. Većina naučnika se slaže sa tim podatkom. Ono što je posve novo jeste to da je u ovoj knjizi na osnovu pozivanja na stručne analize teoretičara medicine Filipa Kavrijana, ali i pravnika i političara Baltazara Alamosa zaključeno da aforizam nije nikada napustio medicinsko polje nego da se i sada bavi zdravljem, ukazujući na društvene poremećaje, bolesti i patologiju, a ne na zdravlje pojedinca kao što je to bilo u doba Hipokrata.

Naravno, aforizam je u međuvremenu postao i kratki književni refleksivni oblik, a po teoriji Ivana Fohta aforizam je totalan i jedinstven spoj umetnosti i filozofije. U ovoj naučnoj knjizi aforizam se proučava iz socio-kulturnog, politikološkog, književno-teorijskog i medicinskog ugla.

Ovo je prva teorijska knjiga o aforizmu u Srbiji.

O autoru

Divna Bjelić je završila Pedagošku akademiju u Novom Sadu i Učiteljski fakultet u Somboru a magistrirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (Katedra za sociologiju kulture, komunikologiju i novinarstvo).

Objavljene knjige:

Zemlja bez rama, zapisi i pesme, Stylos, Novi Sad, 1995; San gospodina N, proza, Prometej, Novi Sad;  Glas srpski, Banja Luka, 1998; LJubavni hepiend, zbirka poezije, Znamenje, Novi Sad, 2003; Pismo za Hristifora (razmažena država), roman, Vukova zadužbina, 2010.

Član je Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i počasni član Društva književnika Beograda.