Лепота мужа

Едиција књиге: Едиција Анаграм
Цена: 500

Иако је књига која се налази пред „драгим читаоцем“ готово сасвим очигледно збирка поезије, Ен Карсон напомиње да је реч о „песничком есеју у 29 плесова танга“. Део који се односи на „песнички есеј“ није тешко разумети – на крају крајева, ако се у неком песничком делу разматрају идеје истине, љубави и лепоте, ако се ауторка подједнако позива на, с једне стране, Хомера, Китса и Џејн Остин, а с друге, на Хојзингу, Бодријара и Аристотела, читалац не би требало да има великих тешкоћа да то дело разуме као нешто што је уједно филозофска расправа и поетски доживљај, нешто што се с правом може назвати „песничким есејем“. Нешто је компликованије начинити ментални скок од „песме“ до „танга“. Ту се намећу два питања: једно је, зашто не поезија, већ плес, а друго, од свих плесова, зашто баш танго? Веза између поезије и плеса није нешто што треба посебно објашњавати – поред мање-више заједничког порекла, везује их и то да су и једно и други облици уметности који почивају на ритму и који често иду један уз други. Осим тога, могло би се рећи да се у сржи и једног и другог крије игра, а то се свакако може видети и у Лепоти мужа, пре свега у фантастичном Тангу XXII по имену „Хомо луденс“, у коме се муж и жена, поред већ довољно компликоване брачне игре чије кораке уче у ходу, упуштају и у помало буквалну, помало метафоричну игру у којој се гађају и добацују речима (она је „гађала мужа са Икад Никад Лажеш / а он је у једној руци држао Да и Не / док је блокирао речи своје жене“). Поред овога, ваља напоменути и то да је Лепота мужа, иако говори о краху једног љубавног односа и осећањима гнева, туге и немоћи која уз тако нешто обично иду, ипак једна разиграна песничка збирка, која се лако чита и лако разуме, и чија ауторка вешто барата речима, лагодно пролазећи кроз песничке слике и средства, теме и мотиве. (Бојана Вујин)

 

Ен Карсон (Anne Carson, 1950), канадска песникиња, есејиста и преводилац. Дуго је живела у Монтреалу, где је предавала на Универзитету Мекгил, а касније је предавала класичну и компаративну књижевност на Универзитету у Мичигену и Универзитету у Нјујорку.
Објавила је осамнаест књига у којима се мешају елементи поезије, есејистике, прозе, критике, превода, драмских дијалога, фикције и публицистике, а између осталих: Eros the Bittersweet (1986), Glass, Irony, and God (1992), Short Talks (1992), Plainwater (1995), Autobiography of Red: A Novel in Verse (1998), Economy of the Unlost: Reading Simonides of Ceos with Paul Celan (1999), Men in the Off Hours (2001), The Beauty of the Husband (2002), If Not, Winter: Fragments of Sappho (2002), Wonderwater (2004), Decreation: Poetry, Essays, Opera (2005), NOX (2010), Antigonick (2012), Red Doc> (2013) i The Albertine Workout (2014).
Добитница је више престижних награда, а прва је жена којој је доделјено једно од најзначајнијих песничких признања за поезију писану на енглеском језику, Награда „Т. С. Елиот” (2001), за књигу Лепота мужа.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language