Iako je knjiga koja se nalazi pred „dragim čitaocem“ gotovo sasvim očigledno zbirka poezije, En Karson napominje da je reč o „pesničkom eseju u 29 plesova tanga“. Deo koji se odnosi na „pesnički esej“ nije teško razumeti – na kraju krajeva, ako se u nekom pesničkom delu razmatraju ideje istine, ljubavi i lepote, ako se autorka podjednako poziva na, s jedne strane, Homera, Kitsa i DŽejn Ostin, a s druge, na Hojzingu, Bodrijara i Aristotela, čitalac ne bi trebalo da ima velikih teškoća da to delo razume kao nešto što je ujedno filozofska rasprava i poetski doživljaj, nešto što se s pravom može nazvati „pesničkim esejem“. Nešto je komplikovanije načiniti mentalni skok od „pesme“ do „tanga“. Tu se nameću dva pitanja: jedno je, zašto ne poezija, već ples, a drugo, od svih plesova, zašto baš tango? Veza između poezije i plesa nije nešto što treba posebno objašnjavati – pored manje-više zajedničkog porekla, vezuje ih i to da su i jedno i drugi oblici umetnosti koji počivaju na ritmu i koji često idu jedan uz drugi. Osim toga, moglo bi se reći da se u srži i jednog i drugog krije igra, a to se svakako može videti i u Lepoti muža, pre svega u fantastičnom Tangu XXII po imenu „Homo ludens“, u kome se muž i žena, pored već dovoljno komplikovane bračne igre čije korake uče u hodu, upuštaju i u pomalo bukvalnu, pomalo metaforičnu igru u kojoj se gađaju i dobacuju rečima (ona je „gađala muža sa Ikad Nikad Lažeš / a on je u jednoj ruci držao Da i Ne / dok je blokirao reči svoje žene“). Pored ovoga, valja napomenuti i to da je Lepota muža, iako govori o krahu jednog ljubavnog odnosa i osećanjima gneva, tuge i nemoći koja uz tako nešto obično idu, ipak jedna razigrana pesnička zbirka, koja se lako čita i lako razume, i čija autorka vešto barata rečima, lagodno prolazeći kroz pesničke slike i sredstva, teme i motive. (Bojana Vujin)

En Karson (Anne Carson, 1950), kanadska pesnikinja, esejista i prevodilac. Dugo je živela u Montrealu, gde je predavala na Univerzitetu Mekgil, a kasnije je predavala klasičnu i komparativnu književnost na Univerzitetu u Mičigenu i Univerzitetu u Njujorku.
Objavila je osamnaest knjiga u kojima se mešaju elementi poezije, esejistike, proze, kritike, prevoda, dramskih dijaloga, fikcije i publicistike, a između ostalih: Eros the Bittersweet (1986), Glass, Irony, and God (1992), Short Talks (1992), Plainwater (1995), Autobiography of Red: A Novel in Verse (1998), Economy of the Unlost: Reading Simonides of Ceos with Paul Celan (1999), Men in the Off Hours (2001), The Beauty of the Husband (2002), If Not, Winter: Fragments of Sappho (2002), Wonderwater (2004), Decreation: Poetry, Essays, Opera (2005), NOX (2010), Antigonick (2012), Red Doc> (2013) i The Albertine Workout (2014).
Dobitnica je više prestižnih nagrada, a prva je žena kojoj je dodeljeno jedno od najznačajnijih pesničkih priznanja za poeziju pisanu na engleskom jeziku, Nagrada „T. S. Eliot” (2001), za knjigu Lepota muža.