event_note Предавања
29.01.2018 - 29.01.2018 access_time 12:00

Ледена тишина -Предавање: „Први масовни злочин – Сириг и кажњавање злочинаца“

location_on Трибина младих
event_note Предавања
29.01.2018 - 29.01.2018 access_time 12:00

Ледена тишина -Предавање: „Први масовни злочин – Сириг и кажњавање злочинаца“

location_on Трибина младих

У оквиру програма „Ледена тишина“ поводом обележавања 76. годишњице Новосадске рације, у понедељак, 29. јануара у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада са почетком у 12 часова биће одржано предавање „Први масовни злочин – Сириг и кажњавање злочинаца“. Предавачи су Драгољуб Вујовић и др Драго Његован.

 

Први масовни злочин над цивилима у Другом светском рату на тлу Краљевине Југославије

 

Дана 13. априла 1941. године на улазу у Сириг, из правца Србобрана, поред интернационалног пута мађарска војска која је наступала из правца Србобрана извршила је заједно са Немзетерима из Темерин, масакр над становницима Сирига. Предходно су Немзетери истерали становништво села да поздрави мађарску војску.

Голоруки народ је митраљиран и гађан из пушака.  Том приликом је убијено 111 житеља Сирига од тога:  39 деце и омладине старе до 18 година ( двоје деце од две године), 61 лице старо од 18 до 60 година и 11 старих преко 61 године.

У наведени број улазе и жртве које су у селу након проласка мађарске војске ( истог дана ) и сутрадан зверски поубијали Немзетери, као и тешки рањеници које су следеће јутро дотукли Немзетери из револвера.

Рањено је 53 лица различитог пола и узраста од 4 па до 63 године старости.

У мађарским логорима су логорисана 152 сирижана, од којих су петорица умрла због нељудских услова у логорима и разних злостављања ( у логору у Суботици двојица, а у Шарвару тројица, од 25 који су цео рат провели у логорима).

У немачким логорима је било 20 сирижана заробљених као војници. Двојица нису дочекала слободу. Један је умро у логор у Сарбургу Митар Суботић, а Симо Мариновић стрељан после трећег бекства из логора.

Сириг је у Другом светском рату изгубио 303 становника. То је од 25% од тадашњег укупног броја житеља у Сиригу. По томе спада у најстрадалнија места у Другом светском рату.

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања