У оквиру програма музичке редакције Културног центра Новога Сада биће одржан концерт „Руска музика кроз време и пространство“. Концерт ће се одржати у суботу, 7. марта 2026. године у 19 часова, у клубу “Трибина младих”.

Александар Кочић –  уметничка биографија

Александар Кочић (1988) рођен је у Сомбору, где је већ у најранијем детињству показао изузетан музички дар. Са четири године уписује музичку школу, а као дечак постаје солиста градског хора. Рано урањање у хорску и духовну музику обликовало је његов уметнички сензибилитет и одредило правац његовог професионалног развоја.

Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду и стекао звање дипломираног теоретичара уметности. На Академији је продубио знања из области композиције, хармоније, дириговања и музичке продукције. Његов уметнички пут од самог почетка спајао је класично образовање и снажан осећај за савремени музички израз.

Од 2012. до 2016. године наступа са професионалним хором „Орфелин“, изводећи капитална дела светске духовне музике — Бахову Мису у х-молу, Моцартов Реквијем, ораторијуме Баха и Хендла, као и духовне композиције српских и руских аутора XIX и XX века. У истом периоду делује као хоровођа Сомборског певачког друштва и руководилац вокалног ансамбла „Шијачки“ Друштва новинара Војводине, где се истиче као аранжер и композитор.

Паралелно са класичном сценом, развија и снажну рок каријеру. Од 2015. до 2022. године вокал је и текстописац у рок групи „Клин“, са којом објављује студијски албум и наступа широм Србије и иностранства — на Западном Балкану и у бројним европским земљама (Немачка, Аустрија, Француска, Швајцарска, Мађарска). Бенд остварује сарадњу са легендарним југословенским рок саставима као што су „Парни ваљак“, „Црвена јабука“, „Смак“, „YU група“, „Дивље јагоде“, „Галија“, „Бајага и инструктори“ и „Неверне бебе“.

Истовремено, од 2016. до 2022. године, Александар је вокал званичног трибјут пројекта култног бенда „Бијело дугме“, кроз који афирмише богатство југословенске рок традиције.

Његов уметнички израз дубоко је прожет утицајима балканске традиционалне музике, класичног наслеђа и мађарске ромске музике. Као мултиинструменталиста, свира гитару, бас гитару, клавијатуре и бубњеве, а по вокалној класификацији је други тенор. Аутор је скоро стотину композиција различитих жанрова — од духовне и хорске музике до рок и фолк-рок стваралаштва.

Од 2016. године више пута борави у Руској Федерацији, учествујући у бројним културним и фестивалским манифестацијама. Наступа као солиста на фестивалима у Мурманску, Оленегорску и другим градовима, изводећи српске народне песме, козачке и ратне песме, као и сопствене композиције на српском и руском језику. За свој рад награђиван је од стране администрације градова Мурманска и Оленегорска, Министарства културе Мурманске области, Савеза књижевника Мурманске области, као и других културних институција.

Године 2020. осваја прво место на Фестивалу војничке и патриотске песме у Оленегорску. Исте године компонује химну „Бесмртног пука“. Оснивач је фолк-рок групе „Залп“ у Москви (2022), са којом ради превасходно на студијским пројектима.

Од 2024. године делује као диригент, аранжер и тон-мајстор Дома културе Лењинског округа у Мурманску, као и солиста козачког ансамбла „Севернаја станица“. Године 2025. ангажован је као композитор и дизајнер звука на Радију „Губернија“ у Вороњежу.

Кроз своју каријеру Александар Кочић доследно гради мост између српске и руске културе, класичног и рок израза, традиције и савремености. Његов рад карактерише снажна интерпретативна енергија, стилска разноврсност и посвећеност музици као универзалном језику културног дијалога.

Тања Андријић,  биографија

Тања Андријић је српска оперска и концертна уметница (сопран), композиторка и музички педагог. Остварила је запажену међународну каријеру са више од 1500 наступа у земљи и иностранству, обухватајући оперске, концертне и савремене музичке програме.

Током каријере наступала је у водећим улогама у престижним театрума као што су Берлинска државна опера, Опера Лајпциг, Народно позориште у Београду и Македонско народно позориште у Скопљу. Дебитовала је на Салцбуршком фестивалу 2009. године у улози Деоле у опери Луиђија Нона „Под жарким сунцем љубави“, у пратњи Бечке филхармоније под диригентском палицом Инга Метцмахера. Такође је изводила националну оперу „Седра“ српског композитора Мирољуба Аранђеловића Расинског, премијерно представљену поводом обележавања важних историјских датума.

Добитница је бројних националних и међународних награда, међу којима су „Златни беочуг“, „Златна значка“ Културно-просветне заједнице Србије, Светосавска награда Министарства просвете, Награда Удружења музичких уметника Србије, Награда Српски кривак, орден и признање Српско-руског братства, као и одликовање Руске Федерације – јубиларна медаља „У знак сећања на Велики рат“.

Као педагог, дуго је ангажована у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, где многи ученици из њене класе освајају значајне награде на међународним и државним такмичењима, а најталентованији настављају школовање на престижним музичким факултетима у земљи и иностранству. Аутор је уџбеника и приручника за музичку културу за основну школу у издању „DATA STATUS“.

Као композиторка, ауторка је преко 30 композиција на текстове познатих песника, укључујући Даницу Додић из Париза и Миланку Берковић. Њене композиције за децу уврштене су у уџбенике музичке културе за основне школе, а најзначајније духовно дело је сценска кантата „Царске двери“ посвећена страдању српског народа са територије Крајине. Објавила је седам музичких ЦД издања, од којих је један ауторски, укључујући албум са дечјим песмама „Музичка планета“. Такође је учествовала у премијерним извођењима дела савремених српских и страних композитора.

Фото: приватна архива