Циклус: Павиљон музике
К О Н Ц Е Р Т
Барокне хероине и краљице
Весна Аћимовић, сопран
Софија Перовић, чембало
Kатарина Ђорђевић, барокна виолина
Јелена Глушица, музиколог, модератор
Четвртак, 21. фебруар 2019.
Kултурна станица „СВИЛАРА“ , у 20:30
( Нови Сад, угао улица Ђорђа Рајковића и Павла Стаматовића )
Улаз је слободан, добро дошли!
Програм чини избор арија из опера (и једног ораторијума) Антонија Вивалдија (1678-1741) и Георга Фридриха Хендла (1685-1759) чије годишњице рођења, односно смрти, обележавамо у сезони 2018/2019. Музиколог Јелена Глушица ће водити публику кроз садржај одабраних дела, док ће концерт режирати Софија Перовић.
П Р О Г Р А М
Г. Ф. Хендл
Арија Ai greci questa spada (из опере Deidamia)
Г. Ф. Хендл
Арија Lascia ch’io pianga (из опере Rinaldo)
А. Вивалди
Арија Sposa son disprezzata (из опере Bajazet)
А. Вивалди
Арија Agitata da due venti (из опере La Griselda)
А. Вивалди
Арија Vieni vieni o mio diletto (из опере Ercole su’l Termodonte)
Г. Ф. Хендл
Арија Piangero la sorte mia (из опере Giulio Cesare in Egitto)
Г. Ф. Хендл
Арија Ch’io mai vi possa (из опере Siroe, re di Persia)
А. Вивалди
Арија Armatae face et anquibus (из ораторијума Juditha Triumphans)
Г. Ф. Хендл
Арија Tornami a viagheggiar (из опере Alcina)
А. Вивалди
Арија O Servi volate (из ораторијума Juditha Triumphans)
Фото: приватна архива
Весна Аћимовић дипломирала је 2002. године са највишом оценом на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. мр Вере Ковач Виткаи. Звање магистра уметности стекла је 2008. године, у класи проф. др Милице Стојадиновић. Тренутно је апсолвент докторских студија на катедри за соло певање на Академији уметности у Новом Саду. Током школовања освајала је бројна признања и награде. Вишегодишњи је добитник стипендије фонда Меланија Бугариновић. Од 2001. године је хонорарни сарадник Опере Српског народног позоришта и од тада је остварила многе улоге од којих се издвајају: Бастијена (Бастијен и Бастијена, В. Амадеуса Моцарта); Адела (Слепи миш, Јохана Штрауса); Јелка (оперета Јабука, Јохана Штрауса); Галатеа ( Лепа Галатеа, Франца фон Супеа); Анчица (Проба за оперу, Алберта Лорцинга); Фатима (Абу Хасан, Карл Мариа фон Вебер); моноопера Људски глас, Франсиса Пуленка; Софи Шол (Бела ружа, Уда Цимермана). Поред ангажмана у опери снимала је за РТВ Београд, РТВ Нови Сад… Учествовала на: СОМУСУ 2012; фестивалу Мермер и звуци 2012; НОЛЕФ 01; НОЛЕФ 02; Звездане стазе 2014; Осми међународни фестивал КОТОРАРТ 2016. Имала је многобројне успешне концерте у земљи и иностранству (Немачка,Аустрија,Мађарска…). Од октобра 2015. је стални члан Удружење уметника „Високо Ц“ које се бави неговањем опере за децу. У сезони 2015/16. била је хонорарни сарадник Битеф театра где изводи монооперу Људски глас Франсиса Пуланка. Од 2002. године се бави вокалном педагогијом као професор соло певања у музичкој школи „Исидор Бајић“. 2007. године је стекла звање инструктора АБРСМ-а (Associated board of the Royal schools of music) за југоисточну Европу. Награду Извршног већа АП Војводине за менторство ученику који је постигао врхунске резултате на такмичењима примила је 2009. године, а исте године издала је и компакт диск, под називом „Словенска музика“. Запослена је на Академији уметности у Новом Саду од 2007.године, а 2015. стиче звање доцента за стручну-уметничку област Соло певање. Од октобра 2018. године је именована за шефа Катедре соло певања на Академији уметности. 2016. године је издала приручник за студенте соло певања и музичке педагогије „Моћ вокалне технике“.
Катарина Ђорђевић (Београд, 1991) је завршила Основну и СМШ „Станковић“ код проф. Мирјане Асурџић. Након основних академских студија виолине у класи проф. Весне Станковић на ФМУ у Београду, титулу мастера музичке уметности стекла је на Краљевској музичкој академији у Лондону где је студирала барокну виолину на Одсеку за историјско извођење код професора Сајмона Стендиџа. У Лондону је, као студенткиња и самостална уметница, стекла богато искуство као концертмајстор и чланица бројних ансамбла специјализованих за извођење барокне и класичне музике на историјским инструментима. У Србији и региону редовно наступа као концертмајстор Новог симфонијског оркестра Макрис и Нове београдске опере, и као концертмајстор и солиста српског огранка барокног ансамбла New Trinity Baroque и београдског Студија за рану музику. У Великој Британији наставља да наступа са ансамблима и оркестрима који се баве извођењем музике на историјским инструментима као гостујући уметник. Редовно наступа у лондонском Royal Festival Hall са Флорилегиум оркестром и у оркестру традиционалног енглеског Хајдн фестивала. Као менторка за виолину и виолу Београдске барокне академије, са својим студентима наступила је током 2016. и 2017. године у КЦ Рекс, у Музичкој галерији Коларца и у Цркви светог Петра у Београду. Са чембалисткињом Софијом Перовић је премијерно извела дело Астралне сентенце композиторке Милице Рогуље, која им је и посветила композицију. Од 2011. до 2013. године је била прималац стипендије Доситеја, Фонда за младе таленте Републике Србије. Од 2016. године је самостални уметник и члан Удружења музичких уметника Србије.
Софија Перовић је завршила докторске студије чембала на ФМУ у класи проф. Зорице Ћетковић. Докторирала је књижевност на Филолошком факултету у Београду, а тренутно ради трећи докторат на Универзитету Париз 8 из области оперске режије. Као оперски редитељ пред београдском публиком дебитовала је 2014. године режијом Монтевердијеве опере Крунисање Попеје на великој сцени Мадленијанума. У децембру 2015, поставила је на сцену Битеф театра монооперу Франсиса Пуленка Људски глас, са којом је гостовала на међународном фестивал Котор Арт, а 2016. режирала је и продуцирала српску премијеру опере Бела ружа Уда Цимермана у Дорћол плацу. Усавршавала се у земљи и иностранству код истакнутих чембалиста као што су Жори Виникур (Француска), Џереми Џозеф (Аустрија), Мариа Луиза Балдасари (Италија), Бландин Рану (Француска), Хавијер Нуњез (Шпанија), Френк Купер (САД), Стефан Беши (Француска) и други. Као стипендисткиња шпанске владе 2008. и 2011. је учествовала на Међународном фестивалу Мануел де Фаља у Гранади где је похађала мајсторску радионицу Меги Кол и свирала на завршним концертима фестивала, као и на концерту Tocar con… Усавршавала се и на Аустријској барокној академији у Гмундену (2008-2014). Редовно наступа као солисткиња и у камерним ансамблима, а негује афинитет и према савременој музици (премијерно је извела више композиција домаћих аутора које су јој биле посвећене). Од 2013. је редовни члан Удружења музичких уметника Србије. Године 2017. изабрана је у звање доцента из области музичке, као и позоришне уметности на Факултету савремених уметности, а од исте године је ангажована као стручни сарадник на пројекту САНУ „Лексикон уметничких игара“.
Јелена Глушица је рођена 1985. године у Новом Саду. Завршила је нижу и средњу музичку школу „Исидор Бајић“ на вокално-инструменталном одсеку (образовни профил – музички извођач флаутиста). Током школовања освајала је награде на фестивалима и републичким такмичењима као солиста и камерни музичар. Године 2010. дипломирала је музикологију на Академији уметности у Новом Саду. Од 2011. године ради као музички уредник на радију „Беседа“ у Новом Саду и уређује две емисије о уметничкој музици. Још од средњошколских дана ангажована је као сарадник билтена Пијанистичког такмичења „Исидор Бајић“, а током студија писала је и за билтен Новосадских музичких свечаности. Пева у хору „Свети Стефан Дечански“ и вокалном ансамблу „Орфелин“, којима руководи проф. Тамара Адамов Петијевић. Са хором је наступала у земљи и иностранству, а учествовала је и у снимању звучних издања – Звезда се нишну и Осмогласник Корнелија Станковића.
Остави коментар