Izložba skulptura, Velimira Vukićevića biće otvorena 6. novembra u 19.00. u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada. Posetioci izložbu mogu pogledati do 27. novembra.  Izložbu će otvoriti Gordana Kaljalović.

Velimir Vukićević rođen je 1950. godine u Beogradu.  Diplomirao 1974. godine na Falkutetu primenjene umetnosti, u klasi prof. Isaković Mirjane. Magistrirao 1976 na istom fakultetu.

Redovni je profesor kermičke skulpture na FPUD., i član je ULUPUDS-a, Beograd;  IAC, Ženeva; Kerameikona, Varaždin.

Sada, ovde i tamo

                           Svakih nekoliko dana pronalazim sebe i onda opet sebe gubim                                                                                                                                          Jan Fabr, Noćni dnevnik

Ovih oktobarskih dana – zaokupljena čitanjem i facinirana sadržaj brutalno iskrenih knjiga -Noćni dnevnik Jan Fabra (1958) i Prolazim kroz zid Marine Abramović (1946) – koncentrišem se i mislim o novim radovima i novosadskoj izložbi Velje Vukićevića (1950). Čini se da ova vremenska koincidencija u kojoj se mešaju različiti emotivni i poetski nivoi u ovim svojevrsnim pakovanjima duše navode da prepoznajem tačke dodirne izražene u totalnoj posvećenosti stvaralaštvu svake od ovih ličnosti. I datumi njihovog rođenja ne čine ih tako udaljenim. Oslobođena pretencioznosti da ukazujem na upadljive relacije u kreativnim sistemima ova tri (meni veoma bliska) autora čija se umetnička praksa razlikuje, ipak lako nalazim da postoji zajednički imenitelj na putu po/ka sebi vidljiv u osvajanju sopstvenog svemira, transferu slike sveta (u kojem živimo) u personalne opsesije, porivom za rad i ponavljanem koje nema granice, jakim identitetima, ideji o umetnosti kao suštinskoj potrebi za prostorom slobode i sopstvenog bitisanja (stvarnog i ne/mogućeg) kao i verovanja u moć katarzičnog čina i magijskog čuda umetnosti. Pomeranje profesionalnih standarda sve do granica izdržljivosti pa i preko njih.

I Velimir Velja Vukićević (VV) je zanesen/opijen intenzitetom sopstvenog stvaranja čije je decenije obeležila monaška posvećenost unikatnoj keramičkoj skulpturi. Eminentnost svoje profesionalne pozicije on evaluira učešćem na referentnim izborima posvećenim umetnosti keramike na kojima je često i laureat. Tako, na 11. Internacionalnom takmičenju Mino u Japanu, koje je u toku, sa haiku motom Od tebe, Od sada, Odavde, VV je zapisao u svom statementu: Tražim odgovarajuću formu na kojoj mogu da slikam, sublimišući ovom rečenicom svoj stvaralački kredo. Koncentracija, disciplina i procesualnost tipične su za ovu kreativnu ličnost nagrađenu i vrhunskim majstorstvom primenjenog zanata. U složenim i osetljivim tehnološkim procesima, između ostalog, on je ovladao i seladonom, starom kineskom glazurom koja u svojim poetičnim prelivima asocira na boje promena morskih dubina. Može se reći da sadržaj njegove dnevničke laboratorije formira veliki, kontinuirani niz u kojem, kao iz mađioničarkog gesta, iz jedne matične, unikatne forme nastaju novi i novi oblici.

Po prirodi krhki, taktilni i tajanstveni materijal kao što je porcelan, dominantan u ovim radovima, u suštini potencira autorovo spontano balansiranje dijaloga homo ludensa i homo fabera. VV svoje snežno bele i upijajuće porcelanske forme i njihove kolorisane fragmente strukturiše u objekte i instalacije koje asociraju na nove zavodljive Vavilonske kule, ovalne površine i kutije čarobnice pune su filmskih, novinski i drugih skrivenih sadržaja i nepročitanih poruka, voluminozne oblike uritmovanog grafizma iza kojih probija sunce i pada kiša. U programski razuđenom ali vizuelno pitkom i sadržajnom konceptu faze se smenjuju poput mizičkih fraza.Isto tako, romantično geometrizovana forma ispunjena je mekotom i senzualnošću iluzionističkog grafizma. Dekoracija nemirne i bogate geometrijske strukture, kontrasti ravnih, čistih i obogaćenih pasaža deo su koncepta autorovog alhemičarskog pokusa obojenog nijansama odnegovane estetike i kreativnog hedonizma svojstvenog strasnim ličnostima. Značenje umetničkog dela sastoji se u tome da postoji, zapisao je Jan Fabr u pomenutom Noćnom dnevniku. Verujemo da je to jedna od životnih i stvaralačkih maksima i Velje Vukićevića. Sublimacija senzibiliteta i subverzija lepote.

                                                                                                                LJiljana Ćinkul

Sefkerin/Beograd, oktobar 2017,