event_note Izložba
13.12.2013 - 13.01.2014 access_time 19 sati

Nina Đurđević – izložba fotografija „Priroda i društvo“

location_on Tribina mladih
event_note Izložba
13.12.2013 - 13.01.2014 access_time 19 sati

Nina Đurđević – izložba fotografija „Priroda i društvo“

location_on Tribina mladih

plavoNova serija Nine Đurđević je pravo „sveže čudo iznenađenja“.  Višegodišnja rekonstrukcija autoportreta kao izraza smisla i izvorišta priče koju svaka serija pripoveda u jednom dahu, pomerila se kao svetu izvan okidača objektiva, iako s prepoznatljivim autorskim elementima kao što su oštrina linija, perceptivna (autorska) sugestivnost i fotografski izraz u svojstvu fabularne dekonstrukcije vizualnog.
„Priroda i društvo“ predstavlja jedinstven ciklus diptiha u kojima se gledaočeva (čitaočeva) pažnja deli na detalj i total, misao balansira između odobravanja i negiranja, utisak se svodi na prvobitno oduševljenje i promišljanje iz drugog plana, zaključak navodi na otuđenost isto koliko i na povezanost, a jednostavan gledaočev aftertaste nakon pregledavanja serije se rasipa između prihvatanja i osude. Dajući nam uvid u samostalni detalj prirodnog (divljeg , netaknutog) pejzaža, a potom i u njegovo društveno (neprirodno, ljudskom rukom stvoreno) okruženje, Nina nas više nego ikad propituje, zamišlja, provocira i navodi na niz (oprečnih) zaključaka. Mehanizmom jednostavne tranzicije koja najpre percipira gotovo divlji motiv poput mesečine, stab( a )la ili pepeljasto-sivog neba sa ugaslim sunčevim lamentom, a potom vrhove kuća, cestu ili okno prozora u čijem širem dometu se prethodni motivi nalaze, autorka jednostavnim i jednosmernim jezikom pokušava povezati/razdvojiti prirodno i ljudsko okruženje. Time se postiže dvostruki efekat i može se zaključiti da je priroda neodvojivi, kultivisani deo ljudskog društva, ali i obrnuto. Da je čovek, svojim uticajem i svojim doprinosom neodvojivi (nadređeni?) učesnik u prirodnim pejzažima i procesima.
No, kakav je, zapravo, odnos između čoveka i prirode u seriji „Priroda i društvo“? Jesu li prekrasni detalji naizgled netaknutog krajolika melanholični ukrasi izgubljenog raja na koji smo prvobitnim svesnim uplivom zaboravili kolonizirajući lepotu, eros i divljinu zarad sopstvenih potreba i (svakako uzvišenih) ciljeva? Jesu li balkoni, prozori, zgrade, fabrike i svi ostali urbani konstrukti samo dobronamerna, neizbežna pozadina i novi rezervati endemske, ugasle lepote Majke Zemlje? Predstavljaju li čovek i njegovo (prirodno) okruženje, slučajno ili sasvim nasilnim procesima metafora večnog kruga Jina i Janga koji utelovljuje ujedinjene suprotnosti čiji se viši smisao svodi upravo na koegzistenciju i međusobnu isključivost/ujedinjenost istih? Pitanja je mnogo, mogućih odgovora još više.
Upravo u tome jeste veličina ove serije. Ona pokreće na razmišljanje o tome šta sve stoji između jasnih i oštrih linija razdvojenosti jedinstvenog prirodnog krajolika i isto tako jasne i autentične pozadine društvenog okoliša. Da je kojim slučajem situacija obrnuta i da su parčići ljudskog konstrukta (poput smeća ili usamljenih građevina u divljini) smešteni u kontekst nepreglednih prirodnih prostranstava, osećaj vezan za doživljajnu percepciju Nininih fotografija bio bi drugačiji, ispunjen nadom. Ovako se čini da je nada unapred žrtvovana u korist nepredvidivih promišljanja vezanih za predviđanje budućeg odnosa između prirode i društva. Ali najbolje je zaboraviti potencijale i fokusirati se na (ogoljenu) jasnu svakodnevicu. Gde god da se nalazite, šta god da radite, okruženi ste i prirodom i društvom. I više od toga-vi ste priroda i društvo. U isto vreme, na sasvim istom mestu. Možda odatle avantura koju nam je priredila Nina Đurđević i treba da počne.
  S nadom da je život na Zemlji ipak jedinstvo suprot(stavlje)nih i smislenih slučajnosti nakon pregledavanja (iščitavanja) serije ostajemo zadivljeni pred lepotom i njenim fotografskim kontkestom, za nijansu naglašenijim, čini se, nego u Nininim dosadašnjim serijalima. Možda zato što ova serija odaje utisak nedovršenog ciklusa koji se može povezati s nizom legendi o životu na Zemlji, možda zato što se može staviti u ekološki diskurs (kontekst), ili, pak, zato što se čini da autorka ulazi u jednu zrelu, aktivizmom prožetu fazu fotografskog izražavanja koja je započela serijom Objekt(iv)na. A možda i samo zato što su fotografije lepe, osmišljene, strastvene i inteligentno-narativne, kao i svaka serija Nine Đurđević. I zato što je na njima sloboda najviši i najbespredmetniji ideal. Sloboda izraza s jedne, i sloboda interpretacije, s one druge strane. I nebrojeno more mogućnosti između.
A jedna od mogućnosti je svakako i ta da se već danas, odmah nakon pregledavanja serije zapitamo kakva smo to priroda i društvo. I da iz tog saznjanja započnemo (re)konstrukciju boljeg sveta na koji nas Nina Đurđević podseća.

Radmila Ercegovac

BIOGRAFIJA

Diplomirani je akademski snimatelj, Akademija dramske umjetnosti Zagreb (2002-2008) Završila je Master program za fotografiju, Akademija umetnosti  Novi Sad (2011-2013.) Član je ULUPUH-a od 2011.
Fotografije serije “Objekt(iv)na” nalaze se u fundusu Muzeja za umjetnost i obrt u Zagrebu. Imala je više samostalnih i kolektivnih izložbi u Hrvatskoj, Srbiji,Francuskoj i Slovačkoj.

Pohvale, nagrade (izbor):

–    Rovinj Photodays 2013. – uži izbor serije ‘Objekt(iv)na’ u kategoriji Umjetnički koncept
–    Rovinj Photodays 2013. – pohvala za seriju fotografija ‘Priroda i društvo’ u kategoriji Pejzaž
–    Rovinj Photodays 2011. – pohvala za fotografiju ‘Staal’ u kategoriji Dokumentarne fotografije
–    Hrvatska novinska fotografija 2011. – pohvala žirija u kategoriji ‘Portret’
–    Hrvatska novinska fotografija 2010. – portret Matka Maravića među 100 najboljih fotografija 2010te
–    Rovinj Photodays  2009., kategorija Izdavaštvo, 1.nagrada

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja