Izložba slika Uroša Nedeljkovića „ANTIFORME“ biće otvorena u ponedeljak 25. septembra u 19 časova u Malom likovnom salonu. Izložba će moći da se pogleda do 6. oktobra.

Spoznavanje sebe – slike Uroša Nedeljkovića

„Montenj piše kako je bolno morati se zadržavati na jednom mestu gde nas se tiče, i na nas se odnosi sve dokle naš pogled seže. I dalje: Moja duša je bila pokrenuta, o stvarima svog okruženja stvarao sam sopstveni sud i prerađivao ih bez tuđe pomoći. Jedno od mojih uverenja bilo je da istina ni pod kojim okolnostima ne može da podlegne prinudi i sili (…). I dalje: Žudim za tim, da sebe spoznam, u kojoj meri, to mi je svejedno, samo ako se stvarno zbiva. (…) I dalje: učinio sam sebi zakon od toga da kažem sve što se usuđujem da uradim, i raskrivam čak i misli koje se zapravo ne mogu objaviti. I dalje: ako želim da upoznam sebe onda da bih sebe upoznao kakav stvarno jesam, pravim o sebi popis.”

Tomas Bernhard, Autobiografski spisi; Uzrok

U opusu Uroša Nedeljkovića podjednako su zastupljene slike apstraktnog i realnog ili realističkog sadržaja. NJegovi radovi zbog te činjenice liče na život, pošto su stvari koje gledamo na njegovim platnima sa realnim motivima jasne i lako se, naizgled, oslanjamo na njih, a one apstraktne, opet samo naizgled, ne razumemo pa samo asocijativno možemo da se vežemo za njih. Kao i u životu, tako i na njegovim slikama, sve je relativno.

U svom radu Nedeljković polazi od realnih pojava, događaja, dodirivanja događaja, koji su nekada lični, a nekada kolektivni, preuzeti iz svakodnevnice. Forme su asocijativne, imaju obrise realnog ali su u zoni visceralnog. Nedeljković veruje, kada se radi o slikama apstraktnog sadržaja, da asemičke forme mogu bolje da prenesu emocije i raspoloženje. Apstrakcija je za njega u sadašnjem trenutku jedini mogući odraz njegovog bića, „jedini mogući odraz unutrašnjosti mene kao forme i onog kako uobražavam da oblikujem onostrano, eho emocija kojima želim da komuniciram sa publikom“. Za njega je apstrakcija pokušaj bega od stvarnosti.

Slučajnost u radu sa materijalom i proces u kojem se dopušta da se desi nepredviđeno, autoru je veoma bitna. Curenje boje kao vid automatskog procesa opisuje različite motive, emocije i stanja, u klimaksu ili antiklimaksu. Gest bojom označava oblik antiforme, „preneseno označava delovanje okruženja na pojedinca“, odnosno antiforme na formu, čijim se dejstvom forma namerno kvari i ponovo oblikuje. U tom domenu i crno-beli bojeni odnos on doživljava kao odnos forme i antiforme. Antiforma predstavlja belu, dok je forma crna.

Predstavljanje Svetog Vartolomeja kao aktera na jednom od radova poziv je na priču o njegovoj sudbini, simbolično uvek povezanoj sa dranjem njegove kože. I nije bitno da li se radi o svecu ili satiru, Vartolomeju ili Marsiji. Rezultat je uvek isti. Umetnik koji vidi svoje vreme onakvo kako ono stvarno jeste uvek se oseća, makar simbolički, kao da mu je odrana koža. Priča nije nova. O toj temi, neprilagođenosti umetnika ljudskim htenjima i sopstvenom vremenu, mogao bi štošta da nam ispriča i Mikelanđelo i njegova naslikana odrana koža na tavanici Sikstine, koja nas uzaludno upozorava.

Rad Vartolomej predstavlja portret žrtve, autorov pokušaj da se izazove jak, negativan afekt prema surovom društvu „koje na pravdi ili nepravdi boga proizvodi žrtve i preko toga olako prelazi ili namerno gura pod tepih”.

Goran Jureša

Uroš Nedeljković (Novi Sad, 1980).

Završio je Srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu. Osnovne (2002) i postdiplomske studije slikarstva (2007) završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Stekao je zvanje magistra likovnih umetnosti, a zatim doktorirao u polju nauke na Fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu (2016). Na istom fakultetu je trenutno zaposlen u zvanju redovni profesor iz polja umetnosti. Likovna dela i grafički dizajn izlagao je na više od 40 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu i pet puta samostalno na izložbama u Novom Sadu. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV). Od decembra 2013. do jula 2015. bio je predsednik UPIDIV-a.

Od 2006. godine bavi se naučnoistraživačkim radom u okvirima oblasti komunikacijskog dizajna i dizajna za korisničko iskustvo. Autor je ili koautor više od 50 naučnoistraživačkih i teorijskih radova u domaćim i međunarodnim časopisima (8 radova u WOS-u) i preko 30 radova u formi saopštenja na domaćim i međunarodnim naučnim i stručnim simpozijumima. Centar za promociju nauke je u januaru 2017. godine objavio knjigu „Doktorati u prozi“, u kojoj je među prikazima 11 selektovanih najinteresantnijih doktorata odbranjenih u Republici Srbiji u proteklih 5 godina, objavljen i prikaz doktorata Uroša Nedeljkovića.