event_note Izložba
19.02.2018 - 19.03.2018 access_time 19:30

Izložba „Svetlo tehnologija“ Ivana Milenkovića do 19. marta u Klubu „Tribina mladih“

location_on Tribina mladih
event_note Izložba
19.02.2018 - 19.03.2018 access_time 19:30

Izložba „Svetlo tehnologija“ Ivana Milenkovića do 19. marta u Klubu „Tribina mladih“

location_on Tribina mladih

Izložba slika Ivana Milenkovića pod nazivom „Svetlo tehnologijaˮ otvorena je u ponedeljak, 19. februara u 19:30 časova u Klubu „Tribina mladih“, Kulturnog centra Novog Sada. Izložba će trajati do 19. marta.

Na slikama su portreti ljudi zagledanih u svoje uređaje, laptopove, tablete, mobilne telefone, gde je jedini izvor svetlosti svetlo monitora ili displeja. Na ovim portretima fokus je na svetlosti koja je ključni element slikarstva. Njom se ne dočarava samo atmosfera, već mnogo više, ona oslikava sam duh vremena jedne epohe.

Kroz istoriju, svetlosti su pridavana određena simbolička značenja, zato su je slikari koristili kao metaforu. Iako je na ovim portretima jedini izvor svetlosti onaj sa monitora, osvetljenje je ipak na svakoj slici potpuno drugačije i gradi specifičnu atmosferu hermetičnih virtuelnih svetova u koje su portretisane osobe zatvorene, ili su se svojevoljno zatvorile.

Ovim slikama Ivan iznosi svoje zapažanje o savremenom kulturološkom fenomenu koji se karakteriše sve većim odsustvom direktne interpersonalne (“oči u oči“) komunikacije među ljudima, i u kojoj zapravo posreduje tehnički uređaj. On kroz svoje slike ne daje ni pozitivnu ni negativnu kritiku društva, iako to jeste jedan suštinski ozbiljan društveni problem i kulturološki fenomen, već oslikava postojeće stanje stvari. Portreti su rađeni prema fotografijama uhvaćenim u spontanom trenutku, nisu scenirani. Čak je i realizam u službi postizanja verodostojnosti, stoga se ovi portreti mogu sagledavati i kao karakterističan, specifičan dokument našeg vremena.

Izložbena postavka posmatraču daje plastičan primer fenomena “svetlosti tehnologije”, a zapravo time ona reflektuje i sam savremeni kulturološki fenomen današnjice, naše realnosti, koja se smatra virtuelnom. Mi smo akteri i bitno je da se prepoznamo i poistovetimo.

Konačno, možda je trenutak da se zapitamo kako ćemo u svojim zatamnjenim, zatvorenim, unutrašnjim, virtuelno-realnim svetovima u kojima nas vodi jedino svetlost uređaja uspeti da održimo živu komunikaciju sa drugim ljudskim bićem i da li nam je ona uopšte potrebna? Ili vizuelni sadržaj i informacija više nisu pod kontrolom čoveka? Da li tehnološki razvoj uzima danak i da li je posledica toga usamljenost i na kraju potpuna otuđenost čoveka od čoveka. A onda, kako ćemo održati humanost ako je tehnički uređaj postao posrednik u komunikaciji ili ako je npr. bitnije fotografisati povređenog nego pomoći mu.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja