Izložba Jelene Bursać biće otvorena u ponedeljak 29. marta u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada i uz propisane mere zaštite moći će da se  pogleda do 12. aprila od 8 do 18 časova. 

Jelena Bursać je rođena 1997. godine u Zrenjaninu. U istom gradu završava Zrenjaninsku gimnaziju 2016. godine. Osnovne studije završila je 2020. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na studijskom programu Slikarstvo u klasi profesora Gorana Despotovskog, a trenutno je na Master akademskim studijama slikarstva u klasi profesora Vidoja Tucovića. Aktivno izlaže od 2015. godine i do sada je ostvarila 7 samostalnih (Novi Sad, Zrenjanin, Sombor, Inđija, Beograd, Vrbas, Lazarevac) i preko 60 kolektivnih izložbi (Srbija, Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Italija, Japan, Kanada) u zemlji i inostranstvu, učestvovala na projektima, radionicama i likovnim kolonijama. Od 2019. godine je član ALUZ-a (Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina). Stipendista je „Dositeje – Fonda za mlade talente“ 2019/2020. godine koju dodeljuje Ministarstvo omladine i sporta. Pretežno se izražava kroz sliku, objekat, crtež, grafiku i instalaciju.

Nije li sve što vidimo ili mislimo da vidimo,

Samo san, unutar sna

Edgar Alan Po

Slikarka Jelena Bursać, koristi raznovrsne materijale za razvijanje svoje ideje, plastičnih objekata u prostoru. Materijale koje koristi u svom radu (piljevina, stirodul) možemo nazvati „emancipacija odbačenog“ gde umetnica reciklira razne materijale u preobražavanju i oplemenjivanju u svom kreativnom procesu.

Težnja Jelene Bursać za dočaravanje meta-fizičkih fenomena odraz su ili odgovor na sopstvene stavove u kojima je Uzvišeno i mitsko-religijsko, jedna od osnovnih kategorija vizuelne umetnosti. Opredmećujući svoje objekte u prostoru, ona već duže vreme u svojoj umetničkoj praksi istražuje ove vizuelne kategorije. U prethodnim istraživanjima to su bile dvodimenzionalne predstave, da bi preko reljefa i upotrebe raznih materijala, došla do potpunog opredmećenja i oslobađanja forme, koju sad donosi u realan prostor.

Postupkom gradnje svojih objekata u prostoru u obliku piramida, hramova, prostora kultnih mesta, Jelena priziva u svoje umetničko istraživanje vreme, i to ono vreme u mitsko-religijskom shvatanju kada nije bilo mnogo činilaca u opštem kosmogonijskom sistemu. Sve se svodilo na nekoliko ključnih tačaka, poput kosmičkog jajeta, velike zmije, haosa, kao praelemenata u nastanku sveta.

Jelena Bursać gradi jedan meta-geometrijski sistem, urezivanja znakova i simbola. Mnoštvo geometrizovanih varijanti čine jednu apstraktnu odnosno mističnu arhitoniku koja u formalnom smislu sugeriše urbani ambijent savremenog, a još više budućeg doba. U poetskom smislu, to je kosmički i kosmogenijski prostor-pročišćen od svega konkretnog i materijalnog. Nastao je jedan virtuelni prostor znakova i simbola, koji je različito odnosno promenljivo saglediv, u zavisnosti od osvetljenosti i ugla posmatranja.

Stvarajući svojevrsni prostor lavirinta u interakciji sa posmatračem, Jelena nas poziva na traganje kroz svoje objekte, povezujući prošlost sa sadašnjošću i nudeći da kroz jezik svojih znakova i simbola otkrijemo vezu sa prošlim civilizacijama i njihovim mitovima i načinom shvatanja realnosti.

Prizivajući u svoj meta-fizički opredmećeni prostor vreme, zbija i mašta, mit i istina, prepliću se u objektima Jelene Bursać, zovu na interakciju gledaoca, uvodeći ga u vizuelni doživljaj u prostor prošlosti i budućnosti, postavljajući neumitno pitanje o nama samima i vremenu u kojem živimo.

                                                                                                                                                                         Vidoje Tucović