Изложба слика и скулптура Марине Стојковић и Иване Кекић од 12. маја у Еђшегу

Тип најаве: Изложба
Датум: 12/05/2018 До: 20/05/2018
Време: 18:00
Локација: Дворац Еђшег

Изложба слика и скулптура Марине Стојковић и Иване Кекић биће отворена 12. маја у дворцу Еђшегу Културног центра Новог Сада (Антона Чехова 4) у 18 часова и трајаће до 20. маја 2018. године. 

Назив изложбе „Био је кревет“ говори о великој потреби и проблему савременог човека. Говори о оном осећају који сви ми понекад имамо: Да је наш кревет превелик за једну особу. О потреби да нешто дише поред нас, да нас греје. О људским дистанцама, усамљености и социјалним тешкоћама 21. века. Наша уметничка пракса и дела тумаче односе и повезаности појединаца, које су често намерно игнорисани. У магли микро момената, чаробних тренутака и спонтаности данашњице, чини се као да људи губе своју чар уживања и препуштања. Долазимо до стадијума невидљивости и губљења вредности, где се истичу предрасуде и стереотипи о међуљудским односима, пре свега мушко-женским искуствима.

Идеју смо добиле кроз многобројне телефонске, прекоокеанске разговоре. Један коментар је променио наш даљи ток и почетну концепцију саме изложбе, а то је била реченица: „Имам осећај као да је овај кревет превелик за мене, саму у њему“. Оваква изјава често оде у погрешном правцу њеног тумачења, што нас је највише и заинтригирало. Стална паралела наших живота у Београду и Торонту је уродила плодом.

Маринине слике, које су део њеног мастер рада, под називом „Отвори врата да постојим“, алудирају на снове. Снове у смислу трансцеденталног искуства, кроз које несвесно пролазимо сваке ноћи, којих се често не сећамо ујутру или одаберемо да их заборавимо. Насликана врата, која је потребно отворити и истражити, место где су снови под кључем. Снови који су ту да нас упозоре, заштите, насмеју, уплаше и охрабре.

Иванине скулптуре и инсталације припадају личним и креативним истраживањима насталим протеклих две године. Кроз своје скулптуре сугерише физички сан, односно присутност и одсутност тела у процесу спавања. Тело као медијум ка даљем, вишем искуству и спознаји. Мотиви попут сувог цвећа, често стављају акценат на природу и њене процесе трансформације, који су присутни и забележени у људској подсвести. Природа није само примарни извор инспирације, већ и скрећу пажњу на њеном утицају и разумевању.

Марина Стојковић је уметница, која је завршила основне академске студије на ОЦАД академији у Торонту, Канада. Рођена је 1992. у Београду и завршила је мастер на факултету Ликовних уметности, на одсеку сликарства у Београду 2017. Њен опус се састоји од слика и инсталација, комбинованих материјала. Тренутно живи и ствара на релацији Београд – Торонто.

Ивана Кекић је уметница, дипломирала је вајарство на факултету Ликовних уметности у Београду 2017. Рођена је 1994. у Скопљу, али је већи део живота провела у Београду. Бави се претежно скулптуром у камену, али и другим материјалима, као и инсталацијом и сликом. Тренутно живи и ствара у Београду.

74Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language