Изложба слика „Фрагментације“ ауторке Мине Радовић биће отворена у суботу, 28. септембра 2019. године у 18 часова, у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и трајаће до 06. октобра. Изложбу ће отворити Марко Лађушић, професор на ФПУ и Биљана Јотић, историчарка уметности.

Мина Радовић је визуелна уметница млађе генерације. Излагала је више пута у земљи и иностранству, самостално и групно. По природи радознала да се опроба у различитим медијима које пружа савремена уметност, публици се до сада представљала у медијима цртежа, слике, видео инсталацији и кракометражном филму. Иако у различитим медијима, експресиван ликовни дух ове уметнице повезује тематска одређеност. У питању је тело, женско тело, видљиви и невидљиви телесни говор у процесима трансформације унутрашње енергије. Људско тело носи најдрагоценију материју на свету, пут, сам израз живота. Познати су примери фасцинантних представа односа према телу и телесности током историје уметности, од оптичке узвишености лепоте до ангажованости тела у преношењу сирове емоције, али у сваком случају физичке чулности. Изненађује чињеница да иако је тело било и јесте честа тема, увек је представа њега другачија. Те разлике су одраз деликатности уметничке чулности и визије.
Изложбом „ФРАГМЕНТАЦИЈЕ“ Мина уводи посматрача у свет директне комуникације са обликованим формама женског тела који теже сједињењу и целини. Дводимензионалност настале форме потврђује да простор и време нису конкретни нити одређени, као што ни женска фигура не припада одређеној особи. Појачана асоцијативност фрагмената уводи у проблематику питања која је улога жене данас. У Мининим радовима може се препознати двојак однос према присутности овог тематског дискурса. Са једне стране активно проблематизује ово питање сопственим учешћем, а са друге сензуалним потезом и меким формама призива снагу женствености. У сваком случају, у процесу изражавања следи сопствена виђења, тражења, емоцију и експресивним приступом комуницира са платном на коме настају формације енергетских облика, телесних и чулних делова расутих у простору без икаквих ритмичних правила. Они слободно међусобно пулсирају у тежњи ка сједињењу и целовитости.
Ова изложба посвећена је слици, односно Мининим сликарским експресијама претежно у већем формату, са писуством и мањег формата. Атипчне фрагментиције форми настају у архетипском простору пренесеном на платна. Посматрајући слике које су настале у последњих две године приметнаје појачана тежња ка апстракцији, несвесна али присутна. Ослобађање је видљиво у свим постојећим елементима композиције. Форме постају отвореније, лакше, слободније, бестежински лебде у виду фрактала. Светлост присутна у бојама се стишава, простори постају отворенији али помало хладнији, а израз деликатно мекшег потеза непосреднији, мање контролисан, исконски. Мина је на путу непосредније комуникације са самом собом и слободнији је развојни процес њеног уметничког обликовања, односно тренутака када ствара. Често прича о скулптури и вајању, можда настави у том правцу. Мене не би изненадило, штавише очекујем.

Биљана Јотић, историчарка уметности

Када тело говори кроз фрагменте оно тежи ка целовитости…

О аутору

Мина Радовић (1988) завршила је Факултет примењених уметности у Београду, након чега уписује и завршава докторске студије (Дигитална уметност) на Универзитету уметности у Београду. Члан је УЛУС-а.

САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ

Тескоба, Установа културе Палилула, Београд (Србија), октобар 2013.
Скривени аутопортрет, галерија Нова ренесанса, Београд (Србија), децембар 2013.
Скривени аутопортрет, Велика галерија Дома културе, Књажевац (Србија), јануар/фебруар 2014.
Драма наговештаја Артист галерија, виртуелна изложба, април 2014.
У трагању за целином галерија Лука Томановић, Херцег Нови (Црна Гора), јул 2014.
У трагању за целином Модерна галерија Будва (Црна Гора), август 2014.
Ка тачки окупљања, Галерија РасАрт, Брисел (Белгија), мај 2015.
Сањари, изложбени простор Прохибиција, Београд (Србија), децембар 2015.
Либере, Италијански културни центар, Београд (Србија), март 2016.
Либере, Италијански културни центар, Суботица (Србија), март 2016.
Тренутак доминације, Галерија солидарности, Котор (Црна Гора), јун 2016.
Тренутак доминације, Мултимедијална галерија, Херцег Нови (Црна Гора), август 2016.

ГРУПНЕ ИЗЛОЖБЕ

Галерија Магацин, Београд (Србија) – 2010, 2011, 2012.
Галерија 72, Београд (Србија) – 2015.
Mixer фестивал, Black Box, Београд (Србија) – 2014, 2015, 2016.
CEI / Central European Initiative, Трст – 2015, 2016.
Atelier Home Gallery/ Уметност Contemporary Serbia, Трст – 2016.
Нестали, Културни центар Београд, Београд (Србија), септембар 2018.
Нестали, Галерија академије примењених уметности, Ријека (Хрватска), новембар 2018.
Пролећна изложба, Павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд (Србија), март 2019.
Рез, Међународно тријенале просирених медија – Реконекција, Павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд (Србија), април 2019.
Алхемија, фестивал Дев9т, Стара циглана Београд, Београд (Србија), јун 2019.
Емпатија, Културни центар Београд, Београд (Србија), август/септембар 2019.