Izložba skulptura „Karipski sanˮ Aleksandra Adžića Adže biće otvorena u ponedeljak 4. jula u 18.00 časova, u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, i uz propisane mere zaštite moći će da se pogleda do 18. jula.

Da li je san okončan?

Umetnički svetovi često su izolovani u svojoj intimnosti, zaokupljeni pokušajima da se materijalizuje ono što se rečima ne može nikako objasniti. Zato za ruke umetnika kažu da su zlatne, u svojoj primarnoj funkciji bogomdane da iznedre umetnička dela nesvakidašnje vrednosti, značenja i trajnosti. Stvaralački postupci složeni su pristupi materijalnoj prirodi sveta koji nas okružuje, a kreativni zanosi vode umetnika ka neistraženom polju duhovnih domašaja.

Iznad prepoznatljivih pristupa umetničkom radu, sasvim prirodno izdvaja se posvećeni prilaz zemlji, vatri i boji novosadskog umetnika Aleksandra Adžića Adže. Radno nastanjen na grebenu istorijskih previranja, uzglobljen među površima petrovaradinske kraljice, nikad venčane sa ciljem zbog kojeg je podignuta, umetnik godinama ostvaruje cikluse simboličke snage. Više nivoa posmatranja ovog kompleksnog dela može nas odvesti ka suvišnim interpretacijama keramičke neodređenosti, ali i netačne tvrdnje u kojoj se keramičarska umetnost pripaja primenjenoj, i na taj način nepravedno izdvaja iz skulptorskog okvira kome zapravo ponajviše pripada. Prvi pogled na ciklus radova naslovljen „Karipski sanˮ jasno osvetljava tu  neupitnu granicu između opisnog i (čisto)umetničkog.

Skulpture Aleksandra Adžića Adže rezultat su višegodišnjeg traganja za pravom merom u neverovatnom svojstvu imaginarnog amalgama u kome se iz dela u delo rađaju zamišljene metafore, alegorijske kompozicije i nadrealne „podvodneˮ vizuelne situacije u razgranatoj mašti. Svako delo je jedan korak, stepenica prema uzvišenom albumu višestrukih predstava, polivalentnih konstrukcija i trodimenzionalnih fragmenata svekolike Prirode.

Dominacija suštinskog čovekovog ekstremiteta, prvog i poslednjeg alata uprkos tehnološki deformisanoj stvarnosti, šake/ruke, oblika koji obrazuje u položaju večitog utočišta – upućuje na prvi stepen umetničkog rada. Među rukama je nastanjena omanja školjka, uvo geo-mitoloških temelja zaboravljenih pracivilizacija. Izdvojene i udvojene, ruke nam opisuju unutarnja stanja zapitanosti, u vanvremenskoj igri koju milenijumima tvore. Šake su te koje nam verno služe kroz vreme. Zna to umetnik peći (alhemijske vatre), kontrolisano dugotrajne. NJima umetnik nastoji da poveže skrivena lica svetova koji ga obuhvataju i svakodnevno hrane u beskonačnoj kombinatorici forme i teksture, sjajnog i mat, realnog i irealnog.

Prsti mogu biti i grane uvis uspravljenog drveta, simbola života, veze između neba i zemlje, oživljene intenzivnim pigmentima zemljine unutrašnjosti. Pikturalni kvaliteti skulptura nalaze se u sazvučju sa modelovanom formom i završnom obradom. Jednako kao što je i svaka školjka na dnu mora cizelirana, do onog trenutka kad je čovek iznese na suvo – tada počinje njena transformacija. Posmatrajući Adžićeve radove, istrgnute iz konteksta, u komadu morske vode iz kojeg izranja androgina figura, kao da je rasvetljen i probuđen svet Posejdonovog mračnog morskog imanja, bogatstva nedokučivih koraliteta naše duboke i svesne potrage za samim sobom. Upravo to umetnik i čini, temeljno stvarajući torzoe izgubljenih horizonata Atlantide u lavirintskoj zbunjenosti nepoznatog. Ciklus „Karipski sanˮ suštinski je otelotvoreni dnevnik neokončanih snova, u kojima se beleže i druga emotivna Adžićeva iskustva nakon boravka na egzotičnim morima.

Nije li školjka, taj amonit kamenog staništa mekušca, isto što i težnja umetnika da se zaštiti od životnih okolnosti?

Zašto gradeći sebi kuću u geometrijskoj spirali ponavljanja, umetnik zida iz sebe samoga, slažući drevna vremena koštane ogoljenosti i nesagledive lepote?

Priroda je uzorni pratilac dela Aleksandra Adžića Adže. NJena svojstva su istovremeno i umetnikova svojstva. A vajar se radeći, kroz posmatranje i mišljenje, primakao tvorcu uz pitanje: „Da li sam ‘Ja’ ili moć prirode Kariba, ne odolevajući jedno drugome, nateran da ukradem deo njenog postojanja?ˮ, u ulozi koju može da ima samo onaj koji ume da gleda, vidi i, potom, sve to ponovi na drukčiji način.

                                                                                                                                                                Danilo Vuksanović

Biografija

Diplomirani vajar-keramičar. Rođen 1971. godine u Novom Sadu. Završio Srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput” u Novom Sadu, smer grafika-plakat, diplomirao u klasi Branislava Stajevića 1996. na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, na Odseku za keramiku. Na istom odseku završio magistarske, odnosno master studije. Član je UPIDIV-a od 1996, kao i Udruženja umetnika „Likovni krug” od 1997. godine. Radio kao scenograf složenih projekata na Radio-televiziji Vojvodine. Učestvovao na međunarodnim simpozijumima iz oblasti skulpturalne keramike. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. Izlagao na više nacionalnih i internacionalnih samostalnih i kolektivnih izložbi. Osnivač i predsednik Centra za reciklažu umetnosti. Živi i stvara u zemlji i inostranstvu.

Izložbe

1995 – Majska izložba, Muzej Mladenovac, Srbija

1996 – FORMA XIV, Novi Sad, Kikinda, Zrenjanin, Subotica, Srbija

1997 – Umetnost keramike na kolu, Etnografski muzej, Beograd, Srbija

1998 – Izložba povodom 50. godina Srednje škole za dizajn „Bogdan Šuput”, Novi Sad, Srbija

1998 – Novogodišnja izložba likovnih stvaralaca Likovnog kruga, Novi Sad, Srbija

1998 – Galerija Novosadskog otvorenog univerziteta „Novosadski salon”, Novi Sad, Srbija

1998 – FORMA XV, Novi Sad, Kikinda, Zrenjanin, Subotica, Srbija

1998 – Međunarodna izložba umetničke keramike „Zlakusa 98”, Užice, Požega, Srbija

1999 – Galerija Novosadskog otvorenog univerziteta „Novosadski salon”, Novi Sad, Srbija

1999 – X Jugoslovenski trijenale keramike „Likovni susret”, Subotica, Beograd, Srbija

1999 – Karlovački salon mladih umetnika ’99, Sremski Karlovci, Srbija

1999 – Beogradski majski salon, Beograd, Srbija

2000 – Izložba „Istočna perspektiva”, Umetnička galerija, Bredfild, Velika Britanija

2000 – FORMA XVI, Novi Sad, Kikinda, Subotica, Banja Luka, Srbija, Republika Srpska

2000 – Samostalna izložba „Karlovčanke” u Galeriji Instituta srpskog naroda, Sremski Karlovci, Srbija

2001 – Samostalna izložba „Životinjska farma”, Mali likovni salon KCNS, Novi Sad, Srbija

2001 – Međunarodna izložba umetničke keramike „Costanca 2001”, Konstanca, Rumunija

2002 – FORMA XVII, Novi Sad, Srbija

2002 – Međunarodna izložba umetničke keramike, Nacionalna galerija, Sofija, Bugarska

2003 – Svetsko bijenale umetničke keramike, Ičon, Južna Koreja

2004 – Međunarodna izložba umetničke keramike „Art Expore”, Piran, Slovenija

2004 – Galerija moderne umetnosti, Budva, Crna Gora

2005 – Samostalna izložba „Zarobljena misao”, Galerija Vojvođanske banke, Novi Sad, Srbija

2007 – Samostalna izložba „Neoarte Gallery”, Moka, Dominikanska Republika

2007 – Međunarodna izložba „Artexpo New York”, NJujork, SAD

2008 – Samostalna izložba skulptura u keramici i bronzi „Neoarte Gallery”, Moka, Dominikanska Republika

2010 – Samostalna izložba, Kulturni centar Stavanger, Stavanger, Norveška

2011 – Izložba umetničke skulpture „Art Recycling 2011”, Centar za reciklažu umetnosti, Novi Sad, Srbija

2011 – Izložba Simpozijuma „Svet keramike” 46. Smotre umetnosti „Mermer i zvuci”, Aranđelovac, Srbija

2013 – Izložba „Eco Cult”, Zavod za zaštitu prirode, Novi Sad, Srbija

2014 – Samostalna izložba, Kulturna fondacija „Altos de Shavon”, La Romana, Dominikanska Republika

2015 – Samostalna izložba „Nature by Alexandar”, Galerija „Belart”, Novi Sad, Srbija

2019 – Izložba Simpozijuma „Svet keramike” 54. Smotre umetnosti „Mermer i zvuci”, Aranđelovac, Srbija

2021– 25. Izložba Udruženja umetnika „Likovni krug”, Muzej Vojvodine, Novi Sad, Srbija

2022 – Samostalna izložba „Sueño Caribeño”, Likovni salon KCNS, Novi Sad-Evropska prestonica kulture 2022, Srbija

Simpozijumi i kolonije

1997 – Likovna kolonija, Pančevo, Srbija

1998 – Međunarodni simpozijum umetničke keramike „Zlakusa ’98”, Užice, Srbija

2000 – Likovna kolonija „Znakovi u parku”, Novi Sad, Srbija

2001 – Međunarodni simpozijum umetničke keramike, Konstanca, Rumunija

2001 – Likovna kolonija „Znakovi u parku”, Novi Sad, Srbija

2002 – Međunarodni simpozijum umetničke keramike „Trojan 2002”, Trojan, Bugarska

2006 – Umetnička kolonija „Neoarte Gallery”, Moka, Dominikanska Republika

2007 – Simpozijum umetničke keramike „Donji Dubac”, Guča, Srbija

2010 – Međunarodni umetnički simpozijum, Crni Vrh, Slovenija

2010 – Simpozijum „Svet keramike” 45. Smotre umetnosti „Mermer i zvuci”, Aranđelovac, Srbija

2011 – Simpozijum skulpture „Art Recycling 2011”, Centar za reciklažu umetnosti, Novi Sad, Srbija

2012 – Umetnička kolonija „Eco Art Time”, Sebesfok, Bezdan, Srbija

2012 – Simpozijum skulpture „Art Recycling 2011”, Centar za reciklažu umetnosti, Novi Sad, Srbija

2018 – Simpozijum „Svet keramike” 53. Smotre umetnosti „Mermer i zvuci”, Aranđelovac, Srbija

Nagrade

-Otkupna nagrada Grada Novog Sada

-Nagrada Instituta srpskog naroda, Sremski Karlovci

-Nagrada za keramiku Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Vojvodine „Zlatna forma XVI”

-Otkupna nagrada Republičkog sekretarijata za kulturu, Beograd

-Zlatna medalja za keramičku ambalažu manastirske rakije, Novosadski sajam, Novi Sad

-Konkursna nagrada za trofej „Sportista godine”, AP Vojvodine, Novi Sad