Изложба Патриције Маријаке „Амазонско срце” биће отворена у уторак, 24. септембра у 19.00 часова у Културној станици Свилара и моћи ће да се погледа до 7. октобра.

Амазонско срце

Из дубоког порекла прашуме нам долази течни загрљај Амазона. Доноси са собом древне приче и шапат предака. Из зеленог недра, кривудаве реке урањају нас у путовање ка унутрашњем мору нашег бића. Током живота пловимо у малим кануима у правцу наших снова. Весламо против струја својих сумњи, препуштамо се брзацима наших емоција. Док не постанемо река, кану и само путовање.

Дела ове изложбе плове из срца Амазона у Србију да би нас подсетила да се додирнемо и размислимо о овој реци која је и стварна и симболична. Место на планети које припада свима. Без Амазона живот је бродоломан. А сваки потез киста нека нас позове да наставимо да пловимо сигурни у нашим кануима.

Патриција Маријака

Патриција Маријака (Patricia Mariaca)

Може се са сигурношћу рећи да је Патриција прави представник боливијске савремене уметности. Живи у Ла Пазу али борави и ради и у другим градовима широм света. Путовања и специфичан сензибилитет који је изградила у односу са природом одражава се на њен рад.

Одрасла је у уметничкој породици и окружењу богатом уметничким духом у којем је научила да слика. У почетку у атељеу свог оца и његових пријатеља, такође уметника, седамдесетих година прошлог века а онда и на Универзитету ликовних уметности у Сантијагу де Чиле, градила је свој по много чему специфичан ликовни израз. Себе је, као уметника и личност градила живећи у Северној и Централној Америци, Африци, Европи и Јужној Америци. Сликарство је дефинитивно њен ликовни израз. А у оквиру изложбе коју је припремила за Србију, у фокус је ставила прашуму и водене слапове Амазона. Боје, уља, мастила, испуњавају њена платна стварајући вијугаве облике који сугеришу реке и бујну флору упозоравајући нас на њихово присуство и витални значај у свету у којем живимо. Сведоци смо највећих разарања природних богатстава па нас уметница позива да обратимо пажњу на богато и у исто време веома крхко амазонско подручје.

На приказаним радовима осећамо снагу пејзажа и кануа који дочаравају животни пут, наш пут, који не траје ништа више од тренутка. Патриција Маријака уметница је која нас позива на размишљање о темама које укључују присуство људи на земљи, миграције, природу и њене форме и инсистира на веома битним естетским решењима водећи рачуна о лепоти и стању духа њених радова. Тако нам потврђује колико је важна коегзистенција духа и материје дела која ће, на крају, провести много година у приватности наших домова. Поштујући мудрост старијих уметника, осетљива и веома талентована и друштвена, Патриција преузима искуства, своја и туђа, у свом атељеу дистанцирана од свакодневице размишља, ствара и обогаћује новим и свежим предлозима.

Сесилија Баја Боти (Cecilija Baya Botti),
кустос