Izložba Nikole Markovića „Logika tarabe 16/9“  moći će da se pogleda do 7. maja u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, uz propisane mere zaštite, ili na linku Virtuelne galerije likovnog programa.

Razorna snaga duha globalnog civilizacijskog trenutka sve više kompromituje ideje o jednakosti, demokratiji, bezbednosti, sreći, pojačavajući osećanja zabrinutosti, ugroženosti i organičavanja sloboda različitih vrsta. U takvim uslovima umetnost postaje vokacija samosvesnih pojedinaca koji, oslanjajući se na vlastiti emotivni i moralni kodeks, izriču svoj stav. Umetnik tako zakoračuje u prošireno polje kulture, baveći se društvenim relacijama i antagonizmima.

Nikola Marković svoj dosadašnji opus razvija u dijalogu sa stvarnošću koju kritički sagledava, čije fragmente analizira i vizualizuje primenom simbola i metafora. Pri tome, autor svoj rad ne zasniva na utopističkoj veri u mogućnost pozitivnog uticaja na transformacije društvenih struktura, već polazi od pozicije konstatovanja pojava aktuelnog društvenog konteksta, interpretirajući ih za dozom ironije i gorkog humora.

Markovićeva izložba u galeriji „Haos“ je poslednji deo trilogije „Ili više vatre u sliku ili sliku u vatru“ koja je njegov doktorski projekat. Budući da autor svoje samostalne izložbene nastupe uvek realizuje kao jedinstvene ambijentalne celine koje korespondiraju sa galerijskim prostorom, tako je ovu izložbu koncipirao kao trosegmentnu „priču“, čiji se tematski okvir bazira na pitanju (ne)sloboda, odnosno ograničenja i konstantne prismotre. Akteri smo vremena u kome se podižu zidovi od bodljikavih žica na državnim granicama, kada su ulice gradova pokrivene video nadzorom, kada informatički sistemi arhiviraju podatke o našem kretanju, kontaktima i interesovanjima… što su više nego dovoljni podsticaji za pokretanje pitanja istinske slobode savremenog čoveka.

Analitičan i konsekventan Marković pažljivo, na osnovu ozbiljne prethodne elaboracije, bira motive i izražajna sredstva. Fizička prepreka u vidu metalne ograde (prostorne instalacije), simuliranje ekrana tj. digitalne slike (crteži sa ispisom vremena nastanka analogno snimku sa kamere, rađeni u proporciji ekranske slike 16:9) i mobilni telefon sa kamerom koja snima posetioce (objekat i video in situ) su sredstva posrednog govora o uzurpiranoj slobodi čoveka kao pojedinca i poljuljanom humanitetu savremenog društva. Ipak umetnik vešto izbegava zamku moralizatorskog negativiteta posmatrajući pojave sa stanovišta njihove ambivalentnosti, pozitivnih i negativnih efekata, imajući u vidu činjenicu da smo svojevoljno podlegli „blagodetima“ elektronskog doba, ne razmišljajući o posledicama.

Svestan da su epistemiološki parametri aktuelnog vremena prepoznati u geopolitičkim promenama, migracijskoj krizi i virusnoj pandemiji ponovo aktuelizirali pitanja granica, Marković posebno apostofira tu činjenicu. Otuda je svojevrsni lajtmotiv izložbe ograda (crteži, instalacije, audiovizuelna animacija) čije dimenzije variraju, aludirajući na konstalaciju mikro i makro plana, na činjenicu da su granice nekada nužne, ali i da je u ljudskoj biti da ih prevazilazi i savladava (što najmonumentalnija ograda na izložbi i sugeriše provocirajući interakciju publike).

Ukratko, Nikola Marković sledi personalizovani put istraživanja u ostvarenju sopstvenog ikonografskog i plastičnog modela. NJegova dela kreirana ličnim i ubedljivim likovnim jezikom zasnovanim na sadejstvu tradicionalnih i novih medija,  metaforična su svedočenja o kritičkom pristupu različitim fenomenima aktuelne stvarnosti u čijem kontekstu možemo prepoznati potrebu za prevazilaženjem stanja pasivnosti i nezainteresovanosti.

Milica Todorović, istoričar umetnosti

Nikola Marković (1976) Fakultet likovnih umetnosti završio je u Beogradu, u klasi prof. Čedomira Vasića. Doktorirao je na istom fakultetu, pod  mentorstvom profesora Milete Prodanovića (komentor prof. Čedomir Vasić). Član je ULUS-a. Samostalno i grupno je izlagao u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je Prve nagrade na nacionalnom konkursu za mlade likovne umetnike umetnike u organizaciji Niš art fondacije, a pod pokroviteljstvom kompanije Philip Morris (2007). Dobitnik nagrade na Bijenalu umetnosti u Utazu u Japanu (Utazu Art Awards Biennale 2020). Dobitnik glavne nagrade na Niškom salonu „2/12“ (2020). Od 2018. godine radi na Fakultetu umetnosti u Nišu, u zvanju docent.