Изложба графика Матије Рајковића „ДЕКОМПРЕСИЈА“ биће отворена у понедељак 31. јула у 20.00 часова у Малом ликовном салону. Изложба ће моћи да се погледа до 11. августа.
Декомпресија: 1. постепени или нагли прелаз с високог на нижи ваздушни притисак (у уређајима за роњење, кесонима и сл.); губитак притиска ваздуха у авиону или космичкој летелици, услед квара уређаја или оштећења трупа; 2. мед. снижавање претерано високог притиска у лобањи или некој телесној шупљини хируршким путем (Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Нови Сад 2006.)
Проблематизовање постојећих и увођење нових медија у уметничким процесима као део технолошког напретка, с једне стране преиспитује оне јединствене уметности у којој уметничко дело губи своју ауру у условима масовне производње (В. Бењамин) док је, у области графике, посебно у савремено време, донело, пре свега, разматрања природе медија и промена које је претрпела у ера рачунара и дигиталне слике. Утолико су, наравно то све били изазови и могућности које су отварале новине у процесу настајања дела као прилагођавање и одговор духу времена у коме су се усвајали нови начини уметничког изражавања и отварали нови поступци. Схватајући графику као „отворену медијску форму“ (Љ. Ћинкул) засновану на експерименту и сталним истраживањима која су проистицала из директне повезаности са технолошким напретком времена у коме је настајала, стварање „графике без притиска и отиска“ (Б. Карановић) са свим изазовима и опасностима које стоје пред њом, био је логични след у доба дигиталне технологије.
Матија Рајковић, пак, у област дигиталне графике улази, не из позиције графичара, већ сликара и на тај начин демонстрира не само превазилажење граница традиционалних техника или слободно кретање кроз различите медије, већ и отвореност за нову технологију и процес који дотадашња уметничка искуства усмерава ка дигиталном исказу. Тако су и прве дигиталне графике настале подстакнуте фотографијама у којима је бележио различите текстуре и процесе пропадања и корозије, једнако како су текстура и материја били предмет интересовања у слици или цртежу. Са уоченим и тада, осећајем за боју и цртеж, уз помоћ рачунарских програма ослобађао се затворености и наметнутих стега конструисања и преклапања различитих облика којима је градио слику и цртеж, и у поступку преиначавања, дораде, модификовања успевао је да ствара сопствена ликовна значења у монохромној структури дигиталне слике. Оно чему је приступио као експерименту, постепено је постало основна преокупација и предмет бројних излагања која су допринела не само личној афирмацији, већ и самој промоцији дигиталне графике као медија. Отуда и сам назив изложбе, као попуштање притиска, може одговарати управо том новом медију унутар графике, али и слободнијем приступу екрану рачунара, игри у коју се бива увучен и која иако контролисана настаје, како без притиска оловке или киста, тако и без притиска пресе, у процесу дигиталне штампе.
Но, ако пажњу усмеримо на појединачне наслове радова на изложби, декомпресија указује и на наративну потку, која се у свом ликовном исказу своди од расплинутости растакања облика и фактуре до свођења на јасан симбол, а у семантичком указује на одређени став и реакцију на стварност. У савременим друштвима доминантног технолошког развоја, испреплетаности глобалног и локалног, бременитим нарастајућим претњама погубним за цело човечанство, тероризам, екологија, климатске промене, до локалних питања и појединачних судбина – проблеми су и теме које постају предмет пажње. Током година настајања оне постају забелешке свакодневног, као успутне белешке савременог света у коме се смењују Утопије, Еуфорије, Сећања, Егзодуси, Дијалози, са призорима наизглед идиличних пејзажа и личних преиспитивања као благо попуштање притиска у свету драматичног развоја друштва где се тежи немогућем успостављању посве приватне среће (Т. Адорно).
Биљана Грковић
БИОГРАФИЈА
Матија Рајковић (Београд, 1980)
Дипломирао је на сликарском одсеку Академије уметности у Новом Саду (2003) у класи професора Јована Ракиџића. Постдипломске студије завршио на истом одсеку Факултета ликовних уметности у Београду (2009) у класи професора Чедомира Васића. Члан је УЛУС (од 2005) и УЛУК-Крушевац (од 2011) и један је од његових оснивача. Излаже од 1999. године, до сада је имао 41 самосталну и око 170 групних изложби. Учествовао је на 45 ликовних колонија у земљи и иностранству. Предаје на Академији васпитачко-медицинских струковних студија у Крушевцу (од 2010). Живи и ствара у Београду и Крушевцу.
Остави коментар