Izložba skluptura „List vijenca gorskog, kukavče” dr Blagoja Orbovića Montane biće otvorena 7. marta u 18 časova u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada i moći će da se pogleda do 21. marta uz propisane mere zaštite.

Blagoje Orbović je iskren, znatiželjan i postojan stvaralac koji izuzetno dobro barata tehnologijom kao pravi istraživač i zaljubljenik u drvo. Iako se oprobao u drugim vrstama materijala i tehnika, u drvo, koje ga je oduvek okruživalo u rodnoj Somini, se zaljubio u ranoj mladosti i ostao je veran tom materijalu. On ne koristi truplo kao mrtvo tkivo, već mu daje život oblikujući ga iskreno i spontano, dozvoljavajući materijalu da iskaže svoju suštinu, da progovori kroz njegove ruke i dleto. On radi na skulpturi višeslojno, te odaje utisak kao da ne oduzima od drveta nego da mu dodaje, kao da gradi formu nanoseći slojeve u potezu. Lakim potezima, kao da nanosi glinu i modeluje, Orbović kombinuje kamen i drvo u svedenim formama, u masi. Suprotstavlja površine, volumen i useke kao interpunkcije, intervale tišine ili pauze.

Ponikao u ljutom crnogorskom kršu, ostvario se kao medicinar i umjetnik u pitomoj vojvođanskoj ravnici (Blagoje Marković), Orbović je dostigao zavidne domašaje u originalnom likovnom stvaralaštvu.

Umetnik oseća u ovim godinama snažne rezonance vremena i istorije, sadašnjosti i prošlosti svog naroda, koje su raspirile stvaralačku vatru i on se strasno okreće temama koje ga opčinjavaju. Sve ga to približava osobenom trasponovanju istorijskog literarnog sadržaja. Daleka i tanana veza sa prirodom prednjači, a srčanost i iskrenost su dve glavne karakteristike Orbovićeve ličnosti pa i dela. Nerv koji ga tera da nikad ne miruje, da živo bude zaintrigiran svim pojavama u prirodi i društvu, nije mu dao mira ni kada se dohvatio da iznese temu svog naroda. Izuzetno strpljiv učenik, pratio je savete kolege Vojimira Dedeića i uz njega rastao u pravog poznavaoca trodimenzionalnog oblikovanja. Kada je osetio da je trenutak pravi da se pozabavi temama koje su vekovne, koje su iskonske i određujuće za crnogorski narod, naš je vajar sazreo kao stvaralac i kao mislilac.

Orbović razmišlja i stvara u pažljivo osmišljenim serijama. U ovoj, dominiraju portreti, karakteristični likovi u snažnom kontrastu, u otelotvorenju stihova iz Gorskog vijenca. Podigavši ih na pijedestal (postament), koji je osmišljeni deo skulpture, sabija naboj unutar forme. Lakim potezima skicira lica gorštaka, koja otvorena i bistra, izražavaju upornost i čvrstinu nosioca pravde i odbrane.  Kao vrsni poznavalac anatomije uspešno vrši torzije unutar forme. Izraženi nosevi i tipični skeleti brđana, veđe, mrki brci, postaju ponekad gotovo zgužvani likovi, pritisnuti teretom istorije. Izvanrednom likovnom snagom i iskrenošću jasno izražava misao koristeći figuraciju i apstrakciju. Prikaz svodi na golu površinu, koji podseća na animirani kameni krš rodnog kraja gde se ističe vezanost za rodno i nacionalno, iako njegovi motivi prelaze nacionalne granice.

Dela u kojima se Crna Gora odražava u ogledalu vajara moćno prodiru, te bi se mogla povući paralela sa slikama Sutjeska i Kosovski boj Petra Lubarde ili Gernikom Pabla Pikasa. To su sve vizije koje objedinjuju realno i apstraktno, filozofiju borbe i stradanja. Opčinjen pisanom reči, Orbović daje nazive skulpturama citirajući NJegoševe stihove. Time se emocija ne sakati nego se pojačava, a herojski i tužni sklad odiše snagom i jezgrovitošću. Predstavlja veličinu istorijskog herojstva naroda koji se brani nepokornim duhom i čeličnom voljom, golim rukama i neustrašivim srcem. Orbović iskreno i duboko redukuje sve suvišno, ističući sigurnost kontrasta. Što više ulazi u svet asocijacija sve više deformiše oblike dovodeći ih do granica realnog. Oplođen maštom, njegove skulpture dobijaju monumentalne razmere u snazi predstavljenog. Vraća se iz detinjstva legenda o čoveku borcu, čoveku heroju koji štićen kamenom, sa oružjem ili oruđem u rukama, hladnokrvno i uzvišeno a ponekad i sablasno, nepokolebljivo rešen svojim stavom, štiti svoju zemlju. Krupne, jasne figure nose kompozicioni ritam pun simbola. Majstorskom upotrebom površina i useka kao i redukcijom suvišnog, ova serija predstavlja po snazi jedinstvenu likovnu ekspresiju i etičke poruke.

                                                                                                                                 dr um. Silvia Jelačić

Spisak izloženih skulptura:

1. A ja što ću, ali sa kime ću; drvo, 195 x 36 x 34 cm
2. Al je đavo, ali su mađije; drvo, 165 x 30 x 30 cm
3. Đe se gusle u kući ne čuju; drvo, 205 x 60 x 50 cm
4. Ja sam proša sito i rešeto; drvo, 170 x 30 x 33 cm
5. Kažuj, babo, jesi li vještica? drvo; 152 x 33 x 55 cm
6. Kolo; drvo, kamen,  153 x 40 x 40 cm
7. Kuda si mi uletio moj sokole? drvo, 163 x 45 x 37 cm
8. Luna i krst, dva strašna simvola; drvo, kamen, 202 x 70 x 40 cm
9. Mrki vuče, podigni brkove; drvo, 164 x 38 x 35 cm
10. Tablja; drvo, 202 x 55 x 33 cm
11. Udar nađe iskru u kamenu; drvo,kamen, metal, 120 x 30 x 35 cm
12. Što je čoek, a mora bit čoek? drvo, 150 x 30 x 70 cm
13. Divna pleća, a divno li piše; drvo, 101 x 46 x 43 cm
14. Đe je sjeme klicom zametnulo, onđe neka i prahom počiva; drvo, 160 x 37 x 38 cm
15. Um nam dam, bi-nu-no na-ša-ra; drvo,105 x 23 x 28 cm
16. Ne znam ništa, no sam ih gledao, i sam mislim da je maštanije; drvo, 93 x 37 x 40 cm
17. Što se ne hće u lance vezati; drvo, 56 x 27 x 24 cm
18. Tvrd je orah voćka čudnovata; drvo, 120 cm, 4 x 3 x 2 cm