Izložba Jelene Šalinić Terzić „Ožiljci – usmena istorija planine” moći će da se pogleda od 1. do 12. novembra u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada uz propisane mere zaštite ili na linku Virtuelne galerije likovnog programa.

U svetu u kome perceptivna gramzivost oblikuje čovekov vizuelni doživljaj stvarnosti, teško je posvetiti vreme analizi jednog prizora na način na koji je to radio uporni i strpljivi Pol Sezan. Minimalna pomeranja zrelišnih tačaka u radu na jednom prizoru odvodila su Sezana do neslućenih vizuelnih senzacija i otkrivala mu prostor slike i realni prostor na jedan tada potpuno nov, revolucionaran način.

Posle nekoliko serija crteža u kojima se bavim prirodom i u kojima je priroda ambijent nekog dešavanja, moj pogled je zastao na jednoj steni koja svojom raskošnom teksturom i ubedljivom dominacijom u prostoru izaziva da kao takva bude „proverena“, „potvđena“ ili „osporena“ u realnom prostoru slike i crteža likovnim jezikom koji je zasnovan pre svega na govoru linije i boje. Stena kao prirodna formacija uvek poseduje određenu pikturalnu lepotu ali i neki „urođeni“ grafizam koji je spontano uvode u svet likovne analize. Iznikla iz zemlje, probuđena kao krik tektonskih kretanja i magmi, stena postaje sabiranje linearnih tokova kamena i vazduha koji je ophrva, neba i zemlje. Spoj koji je zadat još u iskonu i koji traje. Upravo taj anagogijski karakter prizora bio je izazov da crtežom istražim deo antropoloških konstrukata u odnosu čovek–priroda. Kakva je danas ta relacija? Koliko je čovek u stanju da vidi lepotu koja definiše njegov svet kao poseban i jedinstven? Da li energija kamena u liku stene-planine kojom se ista nadnosi nad zemljom može da uznese ka sferi božanskog i koje su moći crteža u tom poduhvatu?

Crtež je medij koji uvek preporađa umetnikovu percepciju. On otkriva teurgijske tokove misli i ima snagu da isprati put umetnikove svesti od propadanja do ejdetskog stanja bića.

Kako nešto što je oličenje stamenosti i moćnog mira može istovremeno da evocira kretanje? To je jedna od zagonetki koju pokušavam u ovom ciklusu da osluškujem kroz  uskovitlane prepletaje linija koje su glavna armatura i vizija ovog crteža i žive zvukove boja koje su prirodno srođene s linijom. Tekstura koja je posledica ovog ukrštanja delimično otkriva snagu i moć kamena, njegovog unutarnjeg lika. Kamen koji tka stenu unosi dilemu u crtež: kako vreme stvara prizor čineći ga dominantnim u određenom, realnom prostoru, a skriva njegovu snagu u sloju bića koji jedino umetnost prepoznaje? Linija vidi, linija zna i otkriva tokove misli same prirode. 

        Dr um. Jelena Šalinić Terzić

Jelena Šalinić Terzić je rođena 1976. godine u Kraljevu. Srednju umetničku školu „Đorđe Krstić” završila je u Nišu kao đak generacije. Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (Odsek slikarstvo) je diplomirala 2000. godine u klasi profesorke Anđelke Bojović, kada je proglašena za studenta generacije. Magistrirala je 2003. godine na istom fakultetu. Doktorirala je 2016. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na Slikarskom odseku. Zaposlena je na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu (FILUM) kao vanredni profesor na predmetima Crtanje, Slikanje i Crtanje i slikanje. Član je ULUS-a od 2001. godine.

Učestvovala je na brojnim samostalnim na i preko trista grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dela joj se nalaze u muzejskim i privatnim kolekcijama.