ELIZABETA MATORKIĆ, JA SAM PREGLAVNI, objekti od sunđera

„Jastučići“ Elizabete Matorkić Bisenić, kao po njoj „odgovarajuća forma za tekuća pitanja svakodnevnice“ nastaju od 1999. godine do danas. Pri tome svakodnevica nije bezazleni protok vremena, već kontinuirano prožimanje utisaka i uticaja, u širokom rasponu, od prigode do prinude. Sposobnost umetnice da u deliću trajanja primeti opšte pravilo, omogućilo je nastanak prve serije objekata-jastučića „Ja sam preglavni“. Naime, objekti od sunđera malih dimenzija izrezani su tekstom, kratkim sekvencama, transkriptima razgovora iz slučajnih životnih situacija. Sekvenca po jastučetu, koju čini uglavnom po par iskaza dvoje učesnika. Iskazi se kreću od rasprave za svojinu, preko, suprotno-zajedništva, opet borbe za predominaciju, međusobnog odbijanja i niza sporova, do svojatanja intelektualnog dobra. Ponegde infantilan ton iskaza, kao da do apsurda dovodi konfliktnost socijalnog pozicioniranja, samo dotičući dnevnu politiku i govoreći o bazičnom u ljudskoj prirodi. Kroz jednostavne modele ljudskog ophođenja, suptilno je naznačena ona manje svetla strana priče o sazdaji sveta.
Tekst vidimo pomoću senke u unutrašnjosti jastučeta od tananog materijala. Jednostavni nizovi ili grupe jastučića odaju utisak čistote, mira, ali i asketskog reda. Red podrazumeva neophodni minimum dobrog ukusa, za skupa veoma sadržajan iskaz. Sama forma jastuka prva nas uvodi u sferu intime. Ona je, kao kontest, od suštinskog značaja za utisak neposrednog susreta sa autentičnom istinom. Ipak, to je kvalitativno različita, za ovaj utisak i samo delo konstitutivna „umetnička istina“.
Postignuti balans između sna i nesanice, mira i nemira, istine i umetničke istine, uvodi nas u predele sopstvene imaginacije, gde se povodima pridodaju nizovi asocijacija, posredovanih slika iz sopstvenog iskustva. To svojstvo Gaston Bašlar naziva „imaginativnom aurom“, svojstvom uspelih umetničkih dela. Njegovo stanovište o imaginaciji, kao o određenom tipu „duhovne pokretljivosti“, praktično se pokazuje na primerima odnošenja sa svakodnevljem kroz sve serije objekata-jastučića („Ja sam preglavni“, „Ja sam se zarekla“, „Ja sam iz Beograda“, „Ovo može, ovo ne može“, „Odlično maco, odlično“ i „Boli me“) i šire delovanje Elizabete Matorkić Bisenić.
U rasponu od nagoveštaja do rudimentarne direktnosti, njen izrazito kultivisani izraz krije sposobnost da umetničkom procesu podvrgne gotovo sve iz sveta i života koji je okružuje, i bez izuzetka uverava da je po sredi nešto lično proživljeno. To uverenje i pažljivo odnošenje prema opštim i tzv. „malim temama“ (provokacijama), sposobnost složenih strukturiranja, primeren i osvešćen postupak tvorbe, i pre svega osobena senzibilnost, izdvajaju ličnost Elizabete Matorkić na domaćoj umetničkoj sceni.
Milan Ristić

ELIZABETA MATORKIĆ – BIOGRAFIJA
Rođena je u Beogradu 1964. godine. Studirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasama prof. Stevana Kneževića i Branka Protića. Diplomirala je 1991. i magistrirala 2000. godine u klasi prof. Čedomira Vasića, a doktorirala 2014. pod mentorstvom prof. Vladete Živkovića. Vanredni je profesor na na Fakultetu umetnosti u Nišu, gde predaje Plastičnu anatomiju. Učesnik je grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
SAMOSTALNE IZLOŽBE:
1993. Beograd, Galerija Andrićev venac
1996. Beograd, Galerija DOB-a
2000. Beograd, Galerija FLU
2000. Beograd, Media centar
2006. Beograd, Galerija DOB-a
2008. Smederevska palanka, Narodni muzej, Galerija moderne umetnosti
2008. Velika Plana, Galerija Doma omladine
2009. Niš, Paviljon u tvrđavi (sa Dobricom Bisenićem)
2009. Prokuplje, Narodni muzej
2009. Gornji Milanovac, Moderna galerija kulturnog centra
2010. Beograd, galerija zadužbina Ilije M. Kolarca
2010. Negotin, dom kulture Stevan Mokranjac
2011. Kruševac,Narodni muzej,Gradska galerija
2012. Smederevo, galerija savremene umetnosti
2012. Novi Sad, Kulturni centar Novoga Sada
2013. Niš, Galerija NKC
2013. Požarevac, Narodni muzej Požarevac
2014. Beograd, Galerija FLU
2015. Niš, Paviljon u tvrđavi (sa Ivanom Dragutinović Sokolovski)

AUTORSKE IZLOŽBE :
2000. Beograd, Galerija FLU, „Biblioteka čuda“( u saradnji sa prof.Čedomirom Vasićem)
2001. Beograd, Paviljon Cvijete Zuzorić, „Biblioteka čuda“ ( u saradnji sa prof.Č. Vasićem)
2001. Užička Požega, Gradska galerija, „Biblioteka čuda“
2001. Kruševac, Narodni muzej – umetnička galerija, „Biblioteka čuda“
2002. Banja Koviljača, „Biblioteka čuda u parku“
2004. Čačak, DK Čačak, „Čitači“

NAGRADE:
1989. II Lubardina nagrada FLU-a u Beogradu za slikarstvo
1990. Nagrada FLU-a u Beogradu za portret iz fonda Đorđa Bošana
1991. „Perspektive IX“
2008. „Zlatna paleta“, nagrada Prolećnog salona ULUS-a za 2008.godinu