event_note Изложба
27.11.2023 - 04.12.2023 access_time 18.00

Изложба др Марие Силађи, др Анице Драганић, мцс Иване Нешков-Репић и Јована Блата „ЛИЦЕ ГРАДА – фасаде Новог Сада“ 27. новембра у Малом ликовном салону

location_on Мали ликовни салон
event_note Изложба
27.11.2023 - 04.12.2023 access_time 18.00

Изложба др Марие Силађи, др Анице Драганић, мцс Иване Нешков-Репић и Јована Блата „ЛИЦЕ ГРАДА – фасаде Новог Сада“ 27. новембра у Малом ликовном салону

location_on Мали ликовни салон

Изложба др Марие Силађи, др Анице Драганић, мцс Иване Нешков-Репић и Јована Блата „ЛИЦЕ ГРАДА – фасаде Новог Сада“ биће отворена у понедељак 27. новембра у 18.00 часова у Малом ликовном салону. Изложба ће моћи да се погледа до 4. децембра.

 

Лице града – фасаде Новог Сада

Скулптуре и рељефи на фасадама објеката модерне у Новом Саду

Материјално и нематеријално културно наслеђе представља непроцењиву вредност једног града. Вредни архитектонски и културно-историјски објекти сачињавају важан део културног наслеђа, а фасаде и фасадна декорација представљају њихов саставни део. Фасадна орнаментика се радила како би зграде биле украшене и за њихово извођење били су задужени мајстори-зидари. Међутим, на неким фасадама се налази и декорација за чију је реализацију био неопходан школован уметник, односно скулптор, јер скулптуре и рељефи нису само украси на фасадама, већ и изузетна уметничка дела.

Развој скулптуре у Војводини може се пратити од 1895. године са представљањем прве самосталне изложбе вајара Ђорђа Јовановића у Новом Саду, првог школованог српског вајара (Ivanović, 1985: 4). У то време, до Првог светског рата, углавном се појављују мађарски вајари који долазе у Војводину и раде по поруџбини. У периоду после Првог светског рата изложбена активност је интензивнија, па се тако организују групне и самосталне изложбе скулптура у већим градовима Војводине, као што су: Нови Сад, Суботица, Зрењанин и Сомбор, где своје скулптуре излажу Карло Барањи (Baranyi Karoly), Злата Марков-Барањи, Михаљ Кара (Kara Mihály) и други (Ivanović, 1985: 6). У међуратном периоду, поред њих, на овом простору стварају и друга значајна имена у области вајарства. Тома Росандић и Сретен Стојановић, који се после Другог светског рата баве и педагошким радом, као професори прихватају нову генерацију младих уметника-вајара у чијим се делима јавља модеран израз (Ivanović, 1985: 8).

Публикација Лице града – фасаде Новог Сада представља фасадну скулптуру и рељефе на објектима прве половине XX века, првенствено на објектима стила модерне у Новом Саду. Скулптурални и рељефни украси су саставни део фасадне декорације једне грађевине, али се могу посматрати и као самостална уметничка дела јер су их углавном радили скулптори. Неки од аутора ових скулптура и рељефа били су наши познати вајари као што су: Ђока Јовановић, Злата Марков Барањи, Карло Барањи, Михаљ Кара, Сретен Стојановић, Тома Росандић и др.

Без обзира што се фасадна декорација не може одвојити од саме грађевине, јер она представља њен саставни, украсни део, неки њени елементи као што су скулптуре и рељефи, могу се и самостално посматрати и изучавати. Ова ликовна дела немају само декоративну функцију, већ представљају уметничка дела са поруком и  углавном се налазе на прочељима зграда. С обзиром на то да још увек није утврђен тачан број ових дела и да немамо довољно података о ауторима скулптура и рељефа на фасадама прве половине XX века, истраживање ове области и мапирање вредних културно-историјских објеката и њихових уметничка дела важни су за проучавање културног наслеђа Новог Сада.

 

 

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања