event_note Изложба
12.04.2021 - 26.04.2021 access_time

Изложба „Бисерка и Ђорђе“ од 12. априла у Ликовном салону

location_on Ликовни салон КЦНС
event_note Изложба
12.04.2021 - 26.04.2021 access_time

Изложба „Бисерка и Ђорђе“ од 12. априла у Ликовном салону

location_on Ликовни салон КЦНС

„Бисерка и Ђорђе“, изложба дечјих играчака из колекције Ђорђа Попића, биће отворена у понедељак 12. априла у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и уз прописане мере заштите моћи ће да се погледа до 26. априла.

 

Последњих година као да је порасло интересовање музејских институција и приватних колекционара за прикупљање и излагање дечјих играчака. Страст једног правог колекционара не мери се само количином прикупљених предмета нити пуким обимом колекције. У време које није наклоњено трајним предметима, ипак постоје људи са префињеним осећајем за прикупљање различитих историјских артефаката. Колекција дечјих играчака Ђорђа Попића познате хрватске и југословенске фабрике дечјих играчака и галантерије „Бисерка’’ из Загреба једна је од највећих на овим просторима па и у читавом региону. Настала током протекле деценије, Попићева колекеција је временом нарасла на преко две хиљаде појединачних примерака играчака који речито говоре о скоро комплетној продукцији ове познате фабрике на територији земље која је ишчезла са мапе Европе. Иначе, „Бисеркине” играчке се налазе у скоро свим постјугословенским музејима који поседују колекције дечјих играчака, а често представљају и саму срж њихових збирки – Музеј науке и технике у Београду или Музеј за умјетност и обрт у Загребу, на пример, као и читав низ градских и регионалних па и приватних музеја у земљама бивше Југославије. Попићева велелепна колекција „Бисеркиних” играчака одавно је прерасла личну збирку, а кроз њу ми одрасли тражимо да нам се поново додели право на оно дечје што још увек осећамо, нарочито сада након што смо, природно, исто то детињство изгубили, као један део нас самих.

Фабрика „Бисерка’’ је почела с радом 1946. године као занатска задруга, да би 1958. године добила име по девојчици једне од радница. У почетку су правили лутке од јуте испуњене сламом, да би се од почетка шездесетих година, појавом винила (ПВЦ), фабрика потпуно преоријентисала на лутке од тог савременог материјала. Све лутке су израђиване ручно, ливењем у калупе, а потом накнадним интервенцијама ручно бојене. Од 1963. године „Бисерка’’ је била једина фабрика изван САД која је имала званичну лиценцу од производне куће Волта Дизнија за израду ликова из његових прича и цртаних филмова. Тако је ова фабрика донела ове легендарне ликове на Исток. Иначе, фабрика је производила и друге играчке, лопте као и дечје (друштвене) игре. У фабрици „Бисерка’’ годишња је производња достизала пола милиона примерака, а играчке су извожене у бројне земље широм света. Неке од најлепших играчака из Југославије су касније копирале познате фабрике играчака из Јапана и Кине. Сви модели играчака имали су своје ознаке, било је седам нумерисаних и тако се знало из које су колекције. Паја Патак, Мики Маус, Шиља, Плутон, Мини, Луња, Гаргамел, Снежана и седам патуљака, Маза, Пинокио и други, само су неки од ручно осликаних лутака. Фабрика је производила и друге пластичне (гумене) ликове, лопте и лутке (Тања, Ивица, Марица) а била је позната и по производњи дечјих игара (Човече не љути се, Млин). Како се све у производњи осликавало ручно, догађале су се и грешке па су се продавали искључиво у трговини саме фабрике. Исправност Дизнијевих играчака проверавала је америчка контрола која је сваке године одобравала наставак сарадње. Међутим, 1992. године трајно се губи сарадња са Волтом Дизнијем, јер се ауторска права нису продужила, а без њих није се смела наставити производња играчака. Фабрика је од тада мењала име још неколико пута, све до 2011. године када коначно престаје с радом и производњом. Поред Творнице играчака, лопти и друштвених игара „Бисерка” из Загреба, најпознатије фабрике дечјих играчака у Југославији су биле и „Југопластика” из Сплита, „25 мај“ из Лабина, „Механотехника” из Изоле и фабрика играчака „Тик-тик” из Крапине.

 

Владимир Митровић

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања