event_note Изложба
09.03.2020 - 13.03.2020 access_time 18:00

ОТКАЗАНО ОТВАРАЊЕ – Изложба „Бескрајна песма” од 13. марта у Малом ликовном салону КЦНС

location_on Мали ликовни салон
event_note Изложба
09.03.2020 - 13.03.2020 access_time 18:00

ОТКАЗАНО ОТВАРАЊЕ – Изложба „Бескрајна песма” од 13. марта у Малом ликовном салону КЦНС

location_on Мали ликовни салон

У оквиру програма 13. Антићевих дана „Стварност је стварнија ако јој додаш нестварног“ изложба „Бескрајна песма”, руком допуњена прва издања Антићевих књига и пројекција филма „Човек од звезда“ моћи ће да се погледа у периоду од 9. до 13. марта 2020. године од 10 до 20 часова у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада. Поштујући одлуку Владе Републике Србије услед опасности од ширења корона вируса свечано отварање изложбе „Бескрајна песма” неће бити одржано.

Изложба у Малом ликовном салону приказује прва издања књига Мирослава Антића сачувана од стране самог аутора и његове породице. На некима се налази посвета супрузи Љиљани, себи самом или обома, на некима су успомене са књижевних вечери, посвете колега „лудом песнику буразеру Мики“, као и потписи Ференца Фехера, Десанке Максимовић, Мирослава Настасијевића, Пере Зупца… Међутим, на страницама већине књига налазе се исправке појединих речи, којима песник више није био задовољан, избачене су строфе или чак руком исписане читаве нове песме преко штампаних слова претходних, у којима препознајемо стихове који ће се штампати у неким наредним издањима. Тако је 1973. године, на првим страницама првог издања збирке „Гарави сокак“, у журби записана и прва скица аутобиографске песме „In memoriam“. Убрзо затим се формирала у готову песму какву данас познајемо и већ следеће године је објављена у књизи „Концерт за 1001 бубањ“, и од онда је копирана, штампана, цитирана и изговарана безброј пута. На изложби ће бити приказан, између осталог рукопис песме „In memoriam“, као и филм Пеђе Бабовића „Човек од звезда“, у којем Мирослав Антић говори и стихове ове песме.

Изложене личне белешке и фотографије не представљају, како се на први поглед чини, само непристојно завиривање у песникову интиму познату савременицима или можда само најближим пријатељима и породици, већ најпре документ о тренуцима доживљаја стваралачке искре, о моменту рађања идеја, које захтевно траже да буду реализоване и о грчевитим напорима уметника да их материјализује и оствари у појавном свету кроз реч или слику. Од мноштва тих исправки и нових песама насталих на старим стиховима, наметнуо се сам и назив изложбе, као парафраза наслова чувене „Бесмртне песме“.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања