Групна изложба Иве Димитријевић, Зоране Стевановић и Ање Петровић биће отворена у среду, 18. фебруара у 19.00 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и моћи ће да се погледа до 6. марта.

Воли ме, не воли ме

Изложба окупља нас три, ауторке чији се радови, иако засновани на различитим поетикама и медијима, сусрећу у промишљању идентитета савременог субјекта обликованог у простору између наследства и сталног друштвеног прилагођавања. Њихова уметничка истраживања отварају питања о начину на који се личност конституише у условима супротстављених очекивања: између породичних, родних и културних образаца с једне стране и нормативних захтева касног капитализма с друге.
Кроз цртеж, перформанс, таписерију и графику, радови артикулишу искуства осетљивости, трауме, ироније, отпора, крхкости и самодеструкције као саставне елементе савременог субјекта. Уместо наратива аутономног и кохерентног идентитета, предлаже се читање субјекта као фрагментисаног, афективно попустљивог и изложеног спољашњим нормативним притисцима. Нарочито онима који произлазе из логике неолибералне продуктивности, емоционалне саморегулације и непрекидне адаптабилности.
Симболичка решења присутна у радовима функционишу као места преговарања о идентитету. Одевни предмети, лишени функције употребе, трансформишу се у афективне архиве: материјалне носиоце сећања, губитка и трансгенерацијских трагова, у којима тело постаје место уписа колективног и личног искуства. Сатирични портрети, намерно лишени естетске углађености, оперишу у зони неуспеле комуникације, визуализујући анксиозност, фрагментацију и механизме самопоништавања као структурне последице савремених режима репрезентације.
Изложба се не позиционира као простор синтезе или закључка, већ као дискурзивно поље у којем се мапирају тензије између приватног и политичког, наслеђеног и усвојеног, реалног и симболичког. У том простору нестабилности, крхкост се појављује не као дефицит, већ као афективна и политичка стратегија, као потенцијално место отпора и уметничког чина симболичке реапропријације идентитета.

Ања Петровић