ДУНАВСКИ ДИЈАЛОЗИ 2018. у Ликовном салону КЦНС-а

Тип најаве: Изложба
Датум: 28/08/2018 До: 03/09/2018
Време: 20.00
Локација: Ликовни салон КЦНС

У оквиру фестивала Дунавски дијалози под називом “Употреба човека” у уторак 28. августа,  у 20 часова, у Ликовном салону Културног центра Новог Сада, биће отворена изложба следећих уметника из Хрватске: Гилда Бавчевића, Мартине Грлић и Ведрана Перкова. Изложба ће трајати до 03. септембра.

 

Биографије уметника:

 

ГИЛДО БАВЧЕВИЋ:
„У свом умјетничком раду критички се бавим сувременим друштвом. Различитим облицима друштвено ангажиране умјетности с нагласком на социјалне, политичке, еколошке проблеме као и транзицијом јавног простора. Полазећи из властите точке гледишта, пропитујем и провоцирам друштвене аномалије као и положај човјека-појединца у (не)перспективности једног времена.Пластични човјек строј настао је за вријеме Алмисса опен Арт Фестивала 2015. године. Механички ударци главом покривеном пластичном кацигом за заштиту на раду у стијену смјештену у импозантном крајолику кањона Цетине, наглашавају сурови однос малог човјека (који све више постаје попут послушне машине) према великој природи којој пркоси, безобзирно је уништавајући истовремено свијестан да без те исте природе не може опстати.“

Гилдо Бавчевић рођен је у Сплиту 1979. године. Магистрирао је (2013) на Одсјеку филма и медијске умјетности на Умјетничкој Академији у Сплиту. Мултимедијални је уметник, аутор перформанса, видео перформанса, видео инсталација, кратких филмова, дизајна звука. Уз четири самосталне изложбе активно учествује и на бројним групним изложбама и фестивалима у земљи и иностранству као што су: Ред Еу, Германy, Кунстхоф Јена, Германy, Цоеxистанце Фор А Неw Адриатиц Коине, арТВисион, Пино Пасцали Фоундатион, 24. Сорал Осе Арт (Генева), Медитерране 16. Бијенале младих умјетника Еуропе и Медитерана (Анцона), Видео Думбо Фестивал експерименталног филма (Неw Yорк) и бројним другима. Био је финалиста награде Радослав Путар, добитник награде на 39. Сплитском Салону за видео перформанс Пластични човјек строј, и прве награде на 46. ревији хрватског филмског стваралаштва за документарни филм Мрежа солидарности. Ради у звању асистента на Умјетничкој Академији у Сплиту. Члан је Хрватске заједнице самосталних умјетника и Хрватске удруге ликовних умјетника Сплита.

 

МАРТИНА ГРЛИЋ:
„У низу слика под називом Колективни снови истражујем концепт идеологије, који може функционирати као сустав вриједности, лажна свијест или као извор конфликта. Можда је најпрецизнија дефиниција коју је поставио марксистички филозоф Алтхуссер, рекавши да је идеологија имагинарна веза са стварним увјетима егзистенције. Занима ме феномен колективне идентификације, и зашто се људи најлакше поистовјећују посредством лоше музике, популистичких идеја, спортских или религијских догађања. У таквом тренутку заједништво функционира идеолошки и може ескалирати у многим нежељеним смјеровима.“

Мартина Грлић рођена је у Загребу 1982. године. Дипломирала је сликарство на Академији ликовних умјетности у Загребу у класи проф. Златка Кесера и проф. Дује Јурића. Од 2010. године активно учествује на хрватској ликовној сцени те је излагала на 11 самосталних и више групних изложби у Хрватској и иностранству (Шпанија, Француска, Словенија, Кина, Пољска итд.) Добитница је прве награде Ерсте Банке за младог уметника, Нови фрагменти 8. (2012) и награде ХПБ за младог уметника на 4. Бијеналу сликарства у Загребу (2017). Боравила је на резиденцијалном програму Гло’арт у Белгији (2014). Чланица је ХДЛУ и ХЗСУ. Живи и ради у Загребу.

 

ВЕДРАН ПЕРКОВ:
„Користио сам један од најпревођенијих докумената на свету: Универзалну декларацију о људским правима. Претворио сам текст у бинарни код чије су основне знаменке “нула” и “један”, а затим сам их замјенио црним и бијелим квадратима. Приказ визуалног текста брзо се мијења и на тај начин је постигнута визуална аналогија слична сметњама на ТВ пријемнику (“снијег” или “бијели шум”). Ова генерирана слика користи се за сљедећи “наратив”: мјесто црних квадрата замијенили су фотографски портрети. Визуални “ритам” Универзалне декларације о људским правима је и слика човјечанства која се може перципирати кроз медијски крајолик односно његове протагонисте: намјерне или ненамјерне, познате или непознате, починитељи добрих дјела или злочина. Визуалне информације приказане су као претјерана количина података. Таква прогресивна инфекција засићује ментални простор и оптерећује појединца с тешким садржајем; садржај који се, у правилу, не може ни процесуирати. Све су то потенцијални пасивни агресори који преко разних канала долазе до приматеља и нападају његов животни простор, контаминирајући га.“

Ведран Перков је рођен 1972. у Сплиту, а 2002. године дипломирао је сликарство на Аццадемиа ди Белле Арти ди Брера у Милану, у класи проф. Диега Еспосита. Излаже од 1999. године те је учествовао на више од 60 групних и 20 самосталних изложби у земљи и иностранству. Учесник је радионица и Артист-ин-Ресиденце програма у Хрватској, Италији, Шведској, Латвији, Алжиру, Француској, Канади и САД. Добитник је награде Радослав Путар, велике награде 35. сплитског салона (2007), и треће награде на изложби ХТ-награда за хрватску сувремену умјетност (2018). С Горким Жувелом и Хеленом Петриновић покреће пројект „Премијере“ у Логги Отвореног пучког училишта у Сплиту (2008). Осмислио је и покренуо у сарадњи с Божом Мајсторовићем пројект „Уторком у галерији/Фаст Форwард“ (2012), а с Марином Вицулин на острву Зларину оснива пројект „Пунта Арта – Музеј на отоку“ (2005). Организовао је и Алмисса Опен Арт фестивал у Омишу (2016). Радови му се налазе у Галерији умјетнина у Сплиту и Музеју сувремене умјетности Истре у Пули, док му је скулптура Голф цар постављена на Зларину. Запослен је као доцент на Одсјеку сликарства на Умјетничкој академији у Сплиту.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language